Другачији Андрић

Глумци Народног позоришта у Београду Вјера Мујовић и Александар Срећковић Кубура, уз пратњу композитора Радета Радивојевића, извели су позоришни комад “Поетски кабаре Иво Андрић”. Кабаре је припремљен у част обележавања 120 година од рођења великог књижевника и пола века од доделе Нобелове награде. У Лајковцу је представа одиграна баш када се обележава 40 година од смрти нашег јединог нобеловца. Кроз одглумљене интервјуе, састављене на основу оних које је Андрић раније дао, глумци су дочарали његову мудрост, разборитост, духовитост, али и критичност. Представили су нам једног другачијег Андрића, са којим се нисмо сусретали у литератури.
Вјера Мујовић, глумица и један од твораца кабареа, испричала нам је како је све почело и зашто је ова тројка одлучила да на баш овај начин ода својевсрни омаж великом писцу.
– Пре неколико година догодила се “Вишeградска стаза“, јубилеј – 120 година од Андрићевог рођења и пола века од доделе Нобелове награде. Tо је био повод да направимо свечани програм у славу Андрића, у славу његове личности, која је била нејасна и недоступна широј читалачкој јавности. Он је био познат као затвореn, интровертан човек, који је говорио да писац треба да пише и прича, а не да од свога живота ствара причу – каже Вјера Мујовић.
Поред љубави, у кабареу смо имали прилику да упознамо једног другачијег Андрића, оног романтичног, поетичног, да чујемо део његове беседе “О причи и причању”, али и анегдоте и шаљиву страну нашег најпризнатијег писца.
– Ово је представа у којој, осим његове поезије и љубавне приче, има и доста духовитих детаља. У првом делу се бавимо доделом Нобелове награде, коју је пратило мноштво анегдота, постоји сегмент о дружбовању са Црњанским и њихова преписка, kao i духовити делови прозних дела из којих се види да Андрић није био стрoго филозофски настројен – рекао je Александар Срећковић.
Публика у Лајковцу уживала је и у песмама које је Андрић волео и приватно слушао, али и оне које су му певане у Стокхолму на додели Нобелове награде. Мало је познато да је Иво Андрић писао и поезију, а музику за неке од његових текстова урадио је познати композитор Раде Радивојевић.
– Није било тешко компоновати јер његова поезија тече. Главни проблем и изазов за композитора јесте када има готов текст, поготово познатог песника, па је цела умешност направити сувислу мелодију која има све атрибуте популарне песме, а да не реметите ништа од структуре.
Организатор програма у Градској кући био је Културни центра “Хаџи Рувим” Лајковац.