Резултати истраживања археолошког локалитета Анине

На конференцији за новинаре у Градској кући у Лајковцу представници Завода за заштиту културе Ваљево представили су резултате археолошких истраживања на локалитету Анине у Ћелијама у овој години. У питању су добро очувани остаци велике римске виле и пољопривредног добра, насталог почетком IV века. Налазиште, које се простире на преко 4.000 квадратних метара, представља најбоље остатке руралне архитектуре римског периода на територији западне Србије.


Председник општине Лајковац Живорад Бојичић подсетио је да је Општина 2012. године прибавила у државну својину два хектара пољопривредног земљишта и започета су редовна истраживања која је суфинансирала општина Лајковац. Прошле године Општина је финансирала истраживања са 1,5 милиона динара, у 2015. са милион динара. Ту праксу наставиће и наредних година, најавио је председник Бојичић.
Директор Завода за заштиту споменика културе Ваљево Немања Радојичић захвалио се општини Лајковац на великој подршци у истраживању археолошког налазишта Анине и додао да се овај локалитет налази на раскрсници важних саобраћајница које пролазе кроз овај регион,  као и да ће резултати представити историју и културу овог краја од трећег века до данас. Радојичић је најавио и да ће Завод за 2016. конкурисати код Министарства културе и информисања за средства за даља истраживања Анина, као и да се нада да ће у сарадњи са ресорним министарством и Општином Лајковац одштампати публикацију којом ће представити овај локалитет јавности.
О овогодишњим истраживањима говорио је руководилац пројекта Радивоје Арсић:
– Допуњена су геофизичка истраживања којима смо стекли слику шта се још налази испод земље и куда треба да наставимо истраживања. Ове године смо наставили истраживање римске виле, ископ је проширен, открили смо две нове просторије и нових 300 квадратних метара. Увидели смо да је све то јединствена зграда и да је тај нови део економски комплекс који се наставља на овај стамбени. Геофизички снимак нам показује да се цео локалитет налази на неколико хиљада квадратних метара, а ми смо урадили 15-20 одсто. То је грађевина огромна и за данашње појмове, а можете замислити шта је представљала у античко време. По површини може да се мери са Медианом или Гамзиградом. Уз помоћ Истраживачке станице Петница обављена су снимања са дрона чиме смо добили савршен увид у читав комплекс. Треба да уклонимо земљу депоновану из досадашњих ископавања, да се ширимо даље у смеру пружања комплекса и конзервишемо откривене остатке грађевине. Архитекта Завода Тихомир Дражић урадио је пројекат конзервације с којим смо конкурисали код Министарства туризма. Потребно је направити и План детаљне регулације како би се осмислио читав простор јер неће бити довољно да то буде само „музеј на отвореном“ већ треба осмислити додатне садржаје којима би се простор обогатио: едукативне и рекреативне.
Поред остатака из римског периода, археолози стално наилазе и на трагове средњовековне српске државе, из времена деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, што показује да је ова римска грађевина урушена тек после 15. века. Чињеница да су је људи користили хиљаду година касније показује квалитет градње. О томе и открићу гробља из времена непосредно после средњег века говорио је, између осталог, и познати ваљевски археолог Жељко Јеж:
– Констатно налазимо покретне налазе, пре свега метални новац, бронзу, олово, фрагменте керамике…Подвлачим да се ради о великом и значајном комплексу богатог и моћног власника, пре свега економских објеката у функцији производње и експорта хране, с обзиром да се у непосредној близини налазио и хореум (војни логор). У неком периоду дошло је до економске пропасти тог пољопривредног добра што смо закључили по неквалитетним  грађевинским интервенцијама на објекту виле. Оно што је новина, то је да смо наишли на склете које прелиминарно датирамо на период од 16. до 18. века. У највећој просторији сахрањено је 11 особа, од чега је осморо деце, а већином су са израженим деформитетима и патологијама, према прелиминарним опсервацијама. У питању је издвојено сахрањивање неке популације коју је највероватније захватила епидемија, не мислимо да је ту било регуларно гробље.

План је да се активности наставе и следеће године истим интензитетом, уз конзервацију и могућу изложбу покретних налаза, попут новчића, речено је у закључку конференције за новинаре.

 

{gallery}anine_2015{/gallery}