Књижевно вече Драгана Великића, добитника награде НИН за 2015.

У петак 19. фебруара у 19.30 часова, у Великој сали Општине Лајковац, књижевник Драган Великић, представиће роман „ Иследник“, за који је добио НИН-ове награду за 2015. годину. Промоцију књиге организује Културни центар „Хаџи Рувим“ Лајковац. Драган Великић је рођен у Београду 1953. године. Дипломирао је општу књижевност са теоријом књижевности на београдском Филолошком факултету. Од 1994. до 1999. године био је уредник издавачке делатности Радија Б 92. Писао је колумне за НИН, Време, Данас, Репортер и Статус. Од 2005. до 2009. био је амбасадор Републике Србије у Аустрији.
Романи: Виа Пула (1988 – Награда Милош Црњански), Астраган (1991), Хамсин 51 (1993), Северни зид (1995 – стипендија Фонда „Борислав Пекић“), Дантеов трг (1997), Случај Бремен (2001), Досије Домашевски (2003), Руски прозор (2007 – НИН-ова награда за најбољи роман године, Награда „Меша Селимовић“ за најбољу књигу године, Средњоевропска награда за књижевност), Бонавиа (2012), Иследник (2015 – Награда „Кочићево перо“) Књиге прича: Погрешан покрет (1983), Стаклена башта (1985), Београд и друге приче (2009) и др. Добитник је Награде града Будимпеште за 2013. годину.
О књизи су написали:
„Вест о мајчиној смрти затиче писца у Будимпешти и постаје повод за отварање емотивне црне кутије, за расплитање вишеслојних прича и детективско проницање у свакодневицу времена које више не постоји. Ова књига садржи оно по чему је Великић препознатљив: савршен осећај за детаљ, језичку прецизност, бриљантно избрушен стил. Роман о мајци постаје аутопоетичка исповест, али и повест о земљи и људима којих више нема. Без имало сумње, до сада најбоља Великићева књига.“
„Није ли свако писање подношење извештаја? Пре свега себи. Да ли се писац увек разоткрива? Завиривање у сопствену утробу не може бити ствар књижевне тактике – његова исходишта су дубље, суштинске природе. Оно по чему се Иследник издваја је његов сасвим лични тон. Саморазоткривање. Писац без маске. Проницање у хемијски састав ваздуха дисаног у детињству. Призивање топлине осмеха старих преко стотину година. Филмови који се стално репризирају. Мириси. Гласови. Звукови. Предмети. Опсесивне слике…“ Небојша Миленковић
„Много људи пише, али је мало правих писаца какав је Великић. То је уживање у чистој литератури. Његова реченица вас увек води даље, као што је у музици чинио Хендрикс.“ Горчин Стојановић