Прошле недеље је Матична библиотека „Љубимир Ненадовић“ из Ваљева приредила промоцију најновијег романа Радована Белог Марковића „Путникова циглана“. Десети роман познатог лајковачког књижевника објављен је у издању Српске књижевне задруге, у едицији „Плаво коло“, и био је у ужем избору за НИН-ову награду. Иначе невелика сала ваљевске библиотеке била је претесна да прими све пријатеље Белог и поштоваоце његовог књижевног опуса. Атмосфера је била присна и свечарска, а куриозитет овог културног догађаја је и чињеница да му је присуствовало пет бивших градоначелника Ваљева и актуелни Станко Терзић.
За изузетан допринос српској књижевности и промоцији колубарског краја књижевнику су се захвалили Културно-просветна заједница Ваљева, Књижевна заједница Ваљева, Градска библиотека из Лајковца, Школа глуме и културе говора Катарине Вићентијевић и други, дарујући га симболичним поклонима и лепим речима. У разговору о роману „Путникова циглана“ учествовали су проф. др Радивоје Микић,  Нина Новићевић и Драган Лакићевић у име Српске књижевне задруге, захваливши се Марковићу што је указао поверење овој чувеној издавачкој кући, док је водитељ био Остоја Продановић, књижевни критичар и уредник програма Матичне библиотеке у Ваљеву.
– Путникова циглана” десети је мој роман, па ми се учинило, али тек пошто сам рукопис докончао, како поменути роман “држи у шаци” претходне моје романе, а и самог писца притерује уза дувар, од тврдих цигаља, дакако, одакле му, “брез главоломија”, другог пута нема… О чему је реч? – питате ме. О Залудном плетиву, како у поднаслову и стоји, црним словом, на самом прочељу “предметне књиге”! Одувек су, наиме, “у свету опасних привида” (по Ивану В. Лалићу), подизане залуд-зиданице које су се рушиле у стварности, а претрајавале у песми и причи, дочим је моја зиданица, од чистог језичког градива, залудно заметнута у једном роману који се, већ у заснову своме, “разроманио” и на правди Бога порушио” – рекао је аутор романа, наш суграђанин Радован Бели Марковић.
Специфичан књижевни и језички свет Радована Белог Марковића, који је у претходним књигама довео до пуне оригиналности, сада је настављен и измењен, нагласио је професор Радивоје Микић, писац предговора.
– „Путникова циглана“ има историјску позадину-догађа се у колубарском крају од почетка XX века до година комунистичке власти, при чему уметност приповедања мења дух историјских имена и збивања, а додаје им књижевне елементе живота; вампири, страшила, свелудачки скуп у напуштеној циглани…Гротескно-хуморна интонација и посебна језичка игра-оркестрација дају овом роману високе уметничке врлине. Ово је једна дубоко песимистична, меланхолична књига, која у својим основним порукама упозорава да су ствари отишле предалеко. Ту се појављује парадокс који је карактеристичан за књижевност Радована Белог Марковића као једног од најмеланхоличнијих српских писаца, али и писца који се служио са највише хумора, а тог хумора има и у овом роману. И овде је присутна његова потреба да ту трагику, која непрекидно промиче пред оком његовог приповедача, застре бар оном врстом хумора која ће нам омогућити да некако преживимо сусрет са тим наказним  лицем доба  у коме смо живели и живимо.
Микић је подсетио да све романе Радована Белог Марковића повезује чињеница да у њима говори о колубарском крају, односно о „колубарској екумени“,  како назива своје књижевно поднебље.