Несвакидашњи концерт Браће Теофиловић

Својом јединственом и ванвременском интерпретацијом музичке културне баштине Балкана, Теофиловићи су још једном одушевили Лајковчане, други пут у последњих годину и по дана. За време једночасовног концерта провели су нас кроз традиционалне песме настале од простора Македоније, Косова и Метохије и источне Србије, преко Црне Горе до западне Србије и Војводине. Неке су свима познате попут „Навали се Шар планина“ и „Сејдефу мајка буђаше“, за неке знају пасионирани љубитељи старих песама и напева, а било је записа које смо први пут чули као што је „Смиљана“ са Косова. Лајковачка публика премијерно је чула још неколико песама које ће се у октобру наћи на новом компакт диску.

За време концерта, који је и својеврсна едукација о музичком наслеђу некадашње Југославије, сазнали смо да су близанци Радиша и Ратко Теофиловић некада сами трагали за песмама, а сада им етномузиколози достављају мелодије и напеве до којих дођу проучавајући музичко наслеђе ових простора. Музиком су почели да се баве 1983. године као чланови Градског хора у Чачку. Након осам година проведених у хору и изненадне смрти диригента Предрага Перуничића, који их је и увео у свет музике, започињу са истраживањем старих музичких записа Србије и Балкана. На концерту су нам Теофиловићи пренели и да познату песму „Саградићу шајку“ нису написали ни Карађорђевићи ни Обреновићи, а није ни народна, него да је њен аутор неправедно запостављени Мита Поповић. Он је живео у Пешти, иако је српски научио тек са 23 године написао је много лепих стихова на матерњем језику, од којих су неки преточени у мелодије.
Од почетка деведесетих година прошлог века традиционално музичко и поетско наслеђе интерпретирају аутентичним, до тада незабележеним а капела двогласом, који постаје њихов заштитни знак и који их с разлогом сврстава у јединствену музичку појаву на Балкану. „Све ове песме спаја порука љубави, без обзира на њихово географско порекло. Али, без обзира да ли су основни мотиви печалба, свадба или неки други обичај, из њих црпимо оно што називамо уметност, што је узвишено. То се чује на концерту и то је само један трен, за који заједно живимо ми и публика“, рекао је Радиша Теофиловић новинарима пре концерта.

 

{gallery}teofilovici16{/gallery}