Десетог октобра познати српски књижевник и наш суграђанин Радован Бели Марковић прославио је јубиларни 70. рођендан, а уједно му је и близу 50 година књижевног стваралаштва. Наш Књижевник је два велика јубилеја обележио на најбољи могући начин: изласком новог романа „Плава капија“ који је објавила Издавачка Кућа „Албатрос“. Као и у претходним књигама, радња је смештена у селу Ћелијама, у Белом Ваљеву, Лајковцу, а главни јунаци су такође мними литерата Р. Б. Марковић, доктор Субота, Андрија Војинов, као и многобројне личности угашене лозе Бели Марковића. Њима се “придружују” ликови из дела Сремца, Глишића, Мана, Црњанског, Исидоре… То сазнајемо из интервјуа који је пре неколико дана Бели дао „Вечерњим новостима“, као и став рецензента романа др Радивоја Микића да је писац додатно релативизовао границе између овог и оног света, прошлости и садашњости, па се природно мешају видљиво и невидљиво, историјско и свакодневно. Приповедајући јединственим језиком, крећући се кроз један необичан свет Бели Марковић је дао још један доказ врло високог књижевног мајсторства.
Радован Бели Марковић рођен је 10. октобра 1947. године у селу Ћелије, општина Лајковац. Пише кратке приче, новеле, приповетке и романе. Члан је Удружења књижевника Србије од 1976. године и Српског књижевног друштва од 2000. године, у статусу истакнутог уметника од 2009. године. Радован Бели Марковић је стални члан-сарадник Матице Српске и члан Српског ПЕН центра. Живи и пише у Лајковцу, где га кратко и јасно, следствено малим варошима, уз дужно поштовање, зову – Књижевник. Општина Лајковац је 2013. година финансирала, а Градска библиотека Лајковац објавила сабрана дела знаменитог суграђанина.
Објавио је књиге приповедака: Црни колач – 1983; Швапска коса – 1989; Године расплета – 1992; Живчана јапија – 1994, 2003 (коначна верзија); Старе приче – 1996; Сетембрини у Колубари – 1996, 1997; Мале приче – 1999, 2000; Аша – 2007; Ћорава страна (изабране и нове приче) – 2007; Приче – 2010; О свему ће причати Гаврило – 2011.
Романи: Паликућа и Тереза милости пуна – 1976, 1992 и 1996 (коначна верзија у склопу Старих прича); Лајковачка пруга – 1997, 1998, 2001, 2004, 2008; Лимунација у Ћелијама – 2000, 2005, 2008; Последња ружа Колубаре – 2001, 2002, 2003, 2008; Кнез Мишкин у Белом Ваљеву – 2002, 2003; Девет белих облака – 2003 (прво издање „Филип Вишњић“, коначна верзија „Народна књига“); Оркестар на педале – 2004, 2009 – «Евро ђунти“, друго углађено издање; Кавалери Старог премера – 2006, 2011; Колубарска трилогија (Лајковачка пруга/Лимунација у Ћелијама/Последња ружа Колубаре), «Библиотека великих романа», «Просвета» Београд, 2008; Госпођа Олга – 2010, Путникова циглана – 2015.