„Приче из Непричаве“ – 30 година после

Захваљујући свевременој дечјој серији „Приче из Непричаве“ и одличној идеји за обележје Зорану Радмиловићу у Непричави, Лајковац се јуче нашао у средишту пажње српске јавности. Спомен-плочу са ликом легендарног глумца који је маестрално одиграо виспреног српског сељака, натписима „за све времена“ и „Приче из Непричаве“ откриле су чувена Учитељица из серије Милена Дравић и кћерка легендарног глумца Ана Радмиловић.


Паралелно са завршетком репризирања серије на првом програму Радиотелевизије Србије, пригодном свечаношћу у дворишту ОШ “Миле Дубљевић” у Непричави обележено је тридесет година од почетка снимања култне серије уз коју су одрасле многе генерације. Била је ово јединствена прилика да се Милена Дравић поново сретне са актерима серије, некадашњим основцима из Непричаве и околних села, сада одраслим људима. Нису заборављене ни њихове учитељице Бојана Петровић и Даринка Ристовић, које су такође имале улогу у серији. Видно расположена, Милена Дравић је закључила да, иако је вежу лепе успомене, није била у Непричави од завршетка снимања.

Прозвала је сада одрасле Непричавце да дигну руке и покажу да су присутни како би се касније са њима фотографисала, подсећајући на дивне дане пре 30 година које су у овом селу провели она и Зоран Радмиловић, причајући поучне приче о готово заборављеном животу и обичајима на селу.

– Били смо добро расположени, окупила се дивна екипа, а текст аутора и редитеља Александра Антића је био божанствен. Били смо срећни Зоран и ја што смо, снимајући серију, учили многе ствари које ни сами нисмо знали. Данашња деца, који гледају репризу, мислим да могу да науче многе ствари за које нису ни чули и о којима баш ништа не знају. Серија за одрасле и данас, након 30 година, представља прави мелем, а Непричава и овим догађајем улази у историју – рекла је Милена Дравић.

Захваљујући се на обележју који су њеном покојном оцу даровали Лајковчани, видно узбуђена Ана Радмиловић је рекла да је први пут у селу које се прочуло по ТВ серији.

– Када је серија снимана имала сам 8-9 година, али се живо сећам како је тата стално причао о томе и како је кући долазио обучен као лик којег је глумио – сељак са шеширићем, у карираној кошуљи, плавим радничким панталонама и кондурама на ногама – казала је Радмиловићева кћерка.

Спомен-плоча од бакра рад је вајара Мишела Вукановића из Београда, а њену израду у ливници Зорана Кузмановића у Смедереву финансирала је Општина Лајковац. У надахнутом говору председник Општине Живорад Бојичић рекао је да је у Непричави и Колубари дан поштовања за Зорана Радмиловића, барда српског глумишта.

– Зоран Радмиловић је особине свих Непричаваца сажео у лик отреситог сељака, који осећа да нам није добро ако знамо много тога сувишног, а не знамо оно што нам је најпотребније. У „Причама из Непричаве“ он нам је отворио очи за „многу лепоту овога света“ поред које смо немо пролазили, имуни на сазнање да је сваки човек помало Непричавац ако у њему куца добро срце и пребива племенита душа… Подарио нам је много, а ми му узвраћамо колико можемо. Немогуће је у краткој беседи наћи довољно лепих и тачних речи којима би се описао значај серије „Приче из Непричаве“, уз истовремену хвалу за све њене творце, којих није мали број и којима нико у овом телевизијском подухвату неће оспорити видовитост и божји дар да из своје душе гледају на свет, помажући и нама да у светлости љубави и лепоте гледамо једни друге и све што нас окружује. Наука каже да је овај длан колубарске земље, ову Непричаву, неолитски човек још пре осам хиљада година изабрао за своје станиште, а и новија историја Непричаву не изоставља, говорећи о њеном трајању кроз доба и године. Ово лепо село необичног имена, које побуђује поетске мисли у човеку, винуло се у средиште српске уметности, како у сликарству Миће Поповића, тако и серијом „Приче из Непричаве“ која је окупила најбоље писце, глумце, музичаре и друге врхунске мајсторе телевизијске продукције – поручио је Бојичић.

Песник Добрица Ерић присутне је подсетио на своје стихове којима је почињала свака епизода, уз музику браће Предрага и Ненада Вранешевић, односно њихове групе “Лабораторија звука”.

– Питате своје родитеље ко мед прави, где се жито меље? Да ли вам је неко досад реко где хлеб расте, где извире млеко? Све што видиш, и вода и трава, све је ово село Непричава, беле куће и бели облаци, све су ово прави Непричавци. Непричава није село главно, ал’ је лепо, просто непричавно. Ту се људи здраво много здраве и причају приче из – Непричаве! – на карактеристичан начин изговорио их је Добрица Ерић.

О свом уредничком раду на сценарију по тексту писца и ТВ редитеља Александра Антића говорио је Владимир Андрић, задовољство због трајног обележја серији исказао је и Миодраг Зупанц, главни и одговорни уредник Дечјег програма РТС-а. Лајковачки књижевник Радован Бели Марковић, иначе иницијатор постављања обележја Зорану Радмиловићу, запитао се шта би на све ово рекао чувени глумац:

– Непричавци, бре, шта вам је све ово требало?! Тако би рекао и насмејао се брком – констатовао је Књижевник.

Оригиналне мисли и Зоранове цитате интерпретирао је првак Шабачког позоришта Иван Томашевић, иначе Колубарац-Ваљевац пореклом, баш као и уредник Владимир Лале Андрић.

Организатор догађаја био је Културни центар „Хаџи Рувим“ из Лајковца, уз покровитељство Општине Лајковац.

 

{gallery}2014_02_20a{/gallery}