Лајковачки планинари на крову Балканског полуострва

Застава лајковачких планинара завијорила се поново на крову Балканског полуострва! Пети јубиларни пут попели су се на Мусалу, познати врх у Бугарској, који се налази на 2925 метара надморске висине. Успешно су изведена два зимска успона: на највиши врх Витоше (2290 метара надморске висине ) и Мусалу (2925 метара надморске висине). У акцији коју је организовао лајковачки “Ћира” учествовало је укупно седамнаест планинара: осим Лајковчана ту су били и колеге из Зајечара, Прибоја и Руда.

У име организатора акције, Владан Јаковљевић је препун утисака резимирао планинарску акцију управо реализовану у Бугарској: “Први дан је реализована траса Витоша: Планинарски дом ,,Алеко” – Црни врх – Планинарски дом “Алеко”. Дужина ове стазе је 13 км, укупни успон 525м, најнижа тачка 1800 м, највиша тачка 2290 м. Одлазимо гондолом до Планинарског дома Алеко, јер пут за комби није био поуздан због леда И снега на путу. На планини Витоши, само 10 км од Софије, на надморској висини од 1810 метара се налази планинарски дом ,,Алеко”. Снег на неким местима стазе је био дубок а добар део стазе се пртило. Црни врх (2290 м.н.в.) је највиши врх Витоше. На њему је велики и од камена зидани објекат. После краће паузе, уследио је силазак истом стазом.

Другог дана: полазак из Самокова до Боровеца где гондолом излазимо до превоја Јастребец 2369м. Остављамо ствари у Хиżи ( дому ) Јастребец и крећемо на успон. Настављано ка Хижи Мусала 2389мнв, где се кратко задржавамо . Идемо стазом поред Мусаленских језера и долазимо на део где се спајају летња и зимска стаза на врху Палеца 2603м. Одатле идемо до заклона Ледено језеро 2721м, где правимо паузу за завршни успон. Најзахтевнији и потенцијално најопаснији део је од Леденог језера до врха Мусале, где се пењемо зимском стазом држећи се за сајле. На овом делу било је леда, налета ветра, на местима дубок снег који је прекрио рупе између стена подно Мусале и било је потребно прецизно се кретати. На врху нас је дочекао јак ветар и ледена кишица која је кратко трајала. После фотографисања, уследио је силазак истом стазом. До самог завршног успона имали смо добро време, што је за ово доба године изузетак. Витоша и Рила су увек непредвидиви и махом тешки, када су временски услови у питању.