Министар Кркобабић најавио подстицај за обнову воденица

– Воденице поточаре егзистирају стотинама година. Гледам на њих као на облик културне традиције, хајде да их негујемо, да тај облик архитектуре очувамо и све што је везано за њих ставимо у привредну и туристичку функцију – изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић данас у лајковачком селу Маркова Црква, где се у комплексу Кумове воденице састао се са члановима Друштва воденичара Србије. Заједно су обишли и оближњу Сретеновића воденицу, у кojoj се налази и једина ваљарица сукна у Србији.

 

Министар Кркобабић је најавио Програм подршке привредним активностима на селу: започињање и развој старих и нових заната, трговинских и услужних делатности, сеоског туризма и слично. У тиму са министром био је и Драган Шкорић, председник Aкадемијског одбора за село САНУ. У области обезбеђивања егзистенције на селу Министарство већ реализује програме доделе празних сеоских кућа и обнове задругарства.

– Одвојили смо средства из буџета Републике Србије, имамо намеру да сваког воденичара или воденицу која испуњава услове подржимо бесповратним средствима, али да воденица остане на старом месту. Процена људи који се баве тиме да је потребно 10.000 до 15.000 евра, а да ли је толико одлучиће експерти. Утврдићемо износ и сви који се појаве са захтевом добиће реновирање воденица поточара. Шта ћете производити и на који начин, коју врсту брашна, како ћете га пласирати – то ћете ви сами установити. Oно што вам је потребно то је подстицај државе, бесповратна средства да кренете у посао и промена одређене законске регулативе – рекао је Кркобабић у разговору са воденичарима.

Председник општине Лајковац Андрија Живковић захвалио је министру на посети и изјавио да га радује што је држава препознала значај села, као и старих заната. Захвалио се и присутним воденичарима што чувају традицију Србије. – Уз помоћ државе и локалне самоуправе, као и људи који су остали да живе у селу, сигуран сам да смо на добром путу да оживимо село. Сигуран сам да ће у наредним годинама села и стари занати, као и воденице, имати све већи туристички значај. Видите какав изузетан туристички потенцијал има Кумова воденица, првенствено за етно туризам.

Кумова воденица обједињује већину ових услуга: у њој се меље жито и пакује брашно, а околни простор је изузетно лепо уређен за етно туризам, са рестораном и смештајним објектима, све у амбијенталном стилу. Ту су се окупили и српски воденичари, како би министра упознали са својим активностима и заједнички се потрудили да се очува стари занат.

Сувласник Кумове воденице и председник Друштва воденичара Србије Милан Павловић каже да су воденице потпуно еколошке творевине, савршени спој природе и човековог изума, љубави и упорности да се опстане. Поред производње квалитетног брашна од целог зрна житарица могу да буду изазов за дужи боравак туриста, за шта је потребно у близини воденице изградити и адекватно опремљене туристичке објекте, поручио је Павловић.

Воденичарство је пример старог заната са вишевековном традицијом. Према доступним подацима, 1867. године у Србији је било 7125 воденица, а подаци Друштва воденичара Србије говоре да је 1948/49. године било нешто више од 7500 воденица. Сада их је много мање, али постоји тренд њиховог обнављања.