Први подаци о писмености и школству на простору општине Лајковац везани су за манастир Боговађа. Давне 1567. године спомињу се преписивачи књига у манастиру. Касније, више пута у XVII, а поготово у XVIII веку спомиње се школа за свештенике у оквиру манастира Боговађа. За време Карловачког сабора 1726. године појавиле су се прве световне школе у Србији, међу њима се спомиње и школа у Боговађи.

Пред Први српски устанак, 1796. године, у манастиру Боговађа основана је сликарска школа под управом Хаџи Рувима Ненадовића. Ту су се окупљали најбољи живописци, дрворезбари, графичари и каменоресци. Надалеко је била чувена библиотека Хаџи Рувима са неколико десетина књига и свезака, тако да је Боговађа била прави уметнички и културни центар. После погибије Хаџи Рувима школа је наставила рад под вођством Петра Николајевића Молера. Рад Молеров наставља Јеремија Поповић из Бајевца, члан Докмирске сликарске заједнице.

Школа наставља рад после Другог српског устанка у Милошевој Србији. У периоду владавине уставобранитеља школа постаје државна, издваја се из манастира. Ваљевско начелство 1843. године шаље извештај Попечитељству просвете у коме се спомињу државне школе у Боговађи, Степању (Бајевцу), Јабучју. Од тада школа ради непрекидно до Првог светског рата. У том периоду у њу су ишли ђаци из шеснаест околних села. Након Првог светског рата, школа наставља са радом све до данас.

После школе у Боговађи, најстарија на подручју лајковачке општине је школа у Бајевцу, која је раније била у селу Степање и помиње се још у првој половини 19. века. У Јабучју, највећем селу лајковачке општине, прва школа је основана 1842. године. Почетак просветарског рада везан је за име првог учитеља у Јабучју Милисава Пауновића. Школа је прерасла у осмогодишњу 1950. године. У селу Маркова Црква школа је почела са радом давне 1904. године, у Селу Лајковцу 1913. године, да би већ наредне била срушена у Колубарској бици, а рад обновила 1920. Школа у селу Врачевићу основана је 1924. године, прва учитељица је била Стана Костић. У селу Непричави школа ради од 1925. године, у Ћелијама и Пепељевцу од 1931. године.

Варошица Лајковац дуго није имала школу (јер је настала тек 1908. године, проласком првог воза – ”ћире”), него су ђаци похађали наставу у Јабучју, а после Првог светског рата у Селу Лајковцу. Прва школа у варошици Лајковац била је женска стручна школа основана 1932. У њој су као учитељице радиле Савка Бркић и Лепосава Вујичић. У току 1935/36. године у варошици Лајковац радило је треће и четврто одељење Народне основне школе. Спајањем ова два одељења настаје основна школа у варошици Лајковац која почиње са радом школске 1936/37. године. Школу су похађали ученици из варошице Лајковац и села Рубрибреза. Налазила се у згради Соколског друштва („Соколана“), касније је то била зграда Трговинског предузећа „Победа“.

После Другог светског рата школа у Лајковцу школске 1946/47. године прераста у прогимназију и прелази на седмогодишње школовање, да би коначно постала осморазредна школске 1952/53. године. Садашња школска зграда грађена је у периоду од 1960/62. године, а настава у њој почела је септембра 1962.

ОШ „Миле Дубљевић“ у Лајковцу, поред централне школе, у свом саставу има десет физички издвојених одељења. Поред поменуте осморазредне школе у Боговађи, ту је још једна школа у Бајевцу. Она је раније била у селу Степање и помиње се још у првој половини XIX века. После школе у Боговађи најстарија је на подручју лајковачке општине. Остала издвојена одељења су четворогодишња. У селу Маркова Црква школа је почела са радом давне 1904. године и недавно је прославила стогодишњицу постојања. У Селу Лајковцу школа почиње са радом 1913. године да би већ наредне била срушена у Колубарској бици, а поново наставља рад 1920. године. Данас ради као четвороразредна школа. Школа у селу Врачевићу почела је са радом 1924. године, а прва учитељица је била Стана Костић. У селу Непричави школа ради од 1925. године, а у Ћелијама и Пепељевцу од 1931. године. Након Другог светског рата отворене су: 1953. године школа у Ратковцу, а 1957. године школа у Доњем Лајковцу.

У послератном периоду школа носи име „Милорад Миле Дубљевић“. Реч је о Дубљевић Ђорђа Милораду-Милу, рођеном 1908. у селу Тврдојевац, Уб. По занимању је био учитељ. Службовао је у Клечковцу, Осечини, Осладићу, Јабучју, Лајковцу и Селу Лајковцу. Био је предрaтни члан КПЈ и резервни официр бивше Југословенске војске, борац и командир чете у Тамнавском батаљону Ваљевског НОП одреда. Заробљен је децембра 1941. године у селу Новаци код Уба и спроведен у логор на Бањици, где је стрељан 9. марта 1942. године.

У последњих неколико деценија директори ОШ „Миле Дубљевић“ у Лајковцу су били:
• Стојан Луковић – наставник
• Никола Јанковић – учитељ
• Душан Окука – професор
• Јован Савичић – професор
• Милета Марковић – наставник
• Невенка Јевтић – професор