У Београду обележено 40 година уметничког рада Милутина Ранковића

Милутин Ранковић је 9. маја у Београду изложбом и мултимедијалним програмом на сцени и у Галерији Театра 78 мултимедијалним програмом и изложбом обележио 40 година присуства у свету уметности. Програмима је присуствовало  више од стотину ствараоца, културних посленика и представника удружења и савеза из разних градова Србије,  Црне Горе, РС-БИХ, Хрватске, Швајцарске…

Осим  Милутинових  скулптура,  било је још више од 30 радова сликара и примењених уметника из земље и иностранства, а наступили су београдски мешовити хор Смиље, етно група Праскозорје, Од бисера огрлица, глумица Снежана Савић (били су присутни и глумци  Александар Дунић и Јана Саламановић), афористичар Радоје Блажић и други.

Истакнута историчарка уметности Србије Хаира Јаковљевић за ту прилику забележила је: “Више пута награђиван и то оправдано и од стране многих страних жирија. На великим међународним жиријима пролазио је селекцију и то једногласно међу неколико стотина приспелих радова уметника. Добијао је грамате, повеље, јер су га људи од струке и знања ценили и знали да је он баш тај коме све то треба доделити”.

Својевремено је на чувеној изложби “Портрет кроз време” узео учешће  и међу 1700 аутора из свих крајева света издвојио се његов рад  и предложен за награду. Говорили су већ тада, да је најбољи православни дрворезбар, чије су радове многи били спремни да плате не питајући за цену, знајући да улажу у лепоту која ће их наџивети.

Славна Оља Ивањицки је као члан жирија рекла: “Да је он, наш Милутин виђен да освоји свет. Чинило јој се да му срце куца из дрвета, које је често избацила Колубара, река крај његовог малог Лајковца,  из кога је понео доброту, сензибилност и генетски наслеђену надареност. Овде црпи снагу из питоме равнице, пољана,  планина у даљини. Воденице крај Колубаре, њени вирови и обале приповедају историју српског народа. Често је знао да дрво избачено из Колубаре осуши и суптилно му да снагу, обрисе и учини да сваким потезом настане скулптура.”