Poštovani, sajt Opštine Lajkovac se nalazi na adresi www.lajkovac.org.rs. Sajt koji ste upravo posetili je arhiviran i neće se ažurirati.Za najnovije informacije iz Opštine posetite wwww.lajkovac.org.rs. Za 20 sekundi sajt će Vas prebaciti na novu verziju. Hvala Анине-најбоље очувана рурална римска архитектура

Opština Lajkovac


Почетна » Вести » Анине-најбоље очувана рурална римска архитектура

Анине-најбоље очувана рурална римска архитектура

Уз велико интересовање новинара и медијских екипа, данас је у Градској кући одржана конференција за медије поводом завршетка прве фазе заштитних археолошких истраживања локалитета Анине у селу Ћелије. На конференцији су говорили представници Завода за заштиту споменика културе Ваљево и Општине Лајковац.

Археолошко налазиште Анине, споменик културе под заштитом државе, налази се селу Ћелије на око километар од ушћа реке Љиг у Колубару. Површина налазишта са заштићеном околином износи око 30 хектара, а комплекс је настао крајем трећег и почетком четвртог века нове ере. Откривени налази представљају најбоље очуване остатке руралне архитектуре римског периода на територији западне Србије и једну од највећих вила рустика на том простору.

Председник Општине Живорад Бојичић захвалио се Заводу за заштиту споменика културе у Ваљеву на доброј сарадњи и додао:

- У складу са планом започетим пре четири године, када смо практично и донели одлуку да предузмемо конкретне потезе у вези археолошког налазишта Анине, наш први корак било је прибављање два хектара земљишта у приватној својини и превођење у државну. Други корак је био, на предлог Завода, а уз разумевање мојих сарадника, да Општинска управа у Програм коришћења средстава од надокнаде за коришћење минералних сировина, уз сагласност ресорног министарства, уврсти и Програм археолошких истраживања у 2014. години, за шта је планирано два милиона динара. У складу са пројектом који је прихваћен од Општинске управе Лајковац, Завод је започео археолошко истраживање са 30 учесника, рађено је три месеца, , Општина Лајковац је и ту помогла радном снагом ангажованом у Јавним радовима преко предузећа „Лајковац услуге, механизацијом ЈП „Градска чистоћа“ и направили смо неки резултат – закључио је Бојичић.

Директор Завода за заштиту споменика културе Ваљево Немања Радојичић захвалио се Општини Лајковац на великој подршци у истраживању археолошког налазишта Анине:

- Завод за заштиту спменика културе има надлежност у очувању око 160 споменика културе, просторних културно-историјских целина и археолошких налазишта у Мачванском и Колубарском округу. Међу тим археолошким налазиштима је и локалитет Анине. Од 2005. Завод је ту спровео три истраживачке кампање, последњу у овој години за шта је Општина Лајковац издвојила знатна средства. Анине се налазе на раскрсници важних саобраћајница које пролазе кроз овај регион и верујем да ћемо заједно са Лајковцем наћи начин да га презентујемо и да се тако представи историја и култура овог краја од трећег века до данас.

Руководилац истраживања је дипломирани археолог Радивоје Арсић из Завода за заштиту споменика културе Ваљево. У истраживању је учествовало 10 археолога из Завода, Народног музеја, Истраживачке станице Петница, Факултета за геодезију и археолози који нису у сталном радном односу. Арсић је изнео нешто више детаља о налазишту:

- У питању је изузетно велико пољопривредно добро из четвртог века, комплекс који обухвата преко 30 хектара са стамбеним и економским делом, делом за складиштење намирница и гробљем (некрополом) са капелом. У 2014. истражено је око 400 квадратних метара резиденцијалног и стамбеног блока римске виле рустике која се иначе простире на преко 4000 квадрата и око 2000 квм простора за складиштење пољопривредних производа. Откривени су добро очувани остаци шест просторија, сачувани зидови су висине метар до два, а процењује се да је централни део грађевине имао висину око осам метара. Вила је имала и систем за грејање у свим просторијама. Откривен је велики број налаза који сведоче о интензивном економском животу овог места у распону од 300. до 380 године, као и у време српске деспотовине током 15. века. Дакле, то је грандиозно пољопривредно добро настало почетком 4. века у доба тетрархије, а нестало у пљачкашком нападу Гота. Вила рустика је једна од највећих подигнутих на удаљености од тадашњих градских центара. По начину градње и остацима може се закључити да је власник био изузетно богат, али скоро спартански скромних прохтева. Добра очуваност виле представља добру основу за презентацију овог простора јавности, посебно једног доброг историјског примера односа према земљорадњи, сеоској архитектури и организацији простора. И други археолошки споменици општине Лајковац (римске виле у Јабучју, Скобаљу, Боговађи, Непричави) показују изузетну вештину земљопоседника и земљорадника Римског царства, упућујући нас на природну предодређеност овог терена за пољопривредну производњу.

Јавности се обратио и познати ваљевски археолог Жељко Јеж, сада стручни сарадник на овом пројекту:

- Локалитет Анине збиља представљају највећи сачувани комплекс римских остатака из трећег и четвртог века нове ере на подручју од Сирмијума (Сремске Митровице) до централне Србије – до Маскара код Тополе. Ово подручје имало је тада значајну улогу у снабдевању римског Лимеса на Дунаву и Срему, односно одбрамбене линије од најезде разних варварских народа. Снажна и велика економска домаћинства у залеђу Лимеса могла су да произведу довољно хране за тако добро устројени и организовани војни систем. То је наметнуло потребу да се у залеђу Лимеса формирају тако снажна економска домаћинства која су снабдевањем посада Лимеса омогућавала да дуго одолевају нападима варвара. У Анинама је највећи комплекс тог типа, то данас знамо на основу истраживања једне четвртине дефинисаног грађевинског простора. Очекујем да ће други део комплекса бацити ново светло на, пре свега, природу власника, и на начин живота у четвртом веку. Сматрам да ће наш прави друштвени однос према овом објекту бити ако се презентира тако да се искористе све инфраструктурне могућности које тај простор пружа: ушће Љига у Колубару, Ибарска магистрала и нови аутопут, раскрсница према Ваљеву, и да на крају схватимо да је овај простор, подручје Колубаре, одвајкада био богомдан за производњу хране. То ће бити најбоља порука за оно што овај крај може да пружи Србији – закључио је Жељко Јеж.

Данас је најављен и пројекат конзервације откривених остатака грађевина. После три сезоне радова требало би да буде формирана добра материјална основа за почетак рада археолошког парка са образовним, научним и уметничким садржајима, који био доступан посетиоцима.








1

*
*
*
*
*

REGISTER_REQUIRED