Poštovani, sajt Opštine Lajkovac se nalazi na adresi www.lajkovac.org.rs. Sajt koji ste upravo posetili je arhiviran i neće se ažurirati.Za najnovije informacije iz Opštine posetite wwww.lajkovac.org.rs. Za 20 sekundi sajt će Vas prebaciti na novu verziju. Hvala Лична карта

Opština Lajkovac


Почетна » Лајковац » Лична карта

Лична карта

Општина Лајковац се налази у Западној Србији, у средњем делу колубарске долине, на 44 степена и 30 минута северне географске ширине и 20 степени и 15 минута источне географске дужине. Лајковац се простире у равничарско-брежуљкастом крају, на просечној надморској висини од 122 метра. Има пријатну умерено-континенталну климу. Река Колубара, притока Саве, протиче у близини центра Лајковца.

Територијално припада Колубарском округу, заједно са општинама Ваљево, Мионица, Уб, Љиг и Осечина, а граничи се са Лазаревцем, Ваљевом, Убом, Мионицом и Љигом. Заузима површину од 186 квадратних километара, са 19 насељених места: варош Лајковац, Јабучје, Врачевић, село Лајковац, Бајевац, Рубибреза, Пепељевац, Ћелије, Боговађа, Ратковац, Придворица, Непричава, Степање, Словац, Мали Борак, Стрмово, Доњи Лајковац, Скобаљ, Маркова Црква.

По прелиминарним резултатима пописа из 2011. године, у општини живи 15 341 становник у  5160  домаћинстава. У градском подручју има 3 203 становника. Јабучје је најнасељеније село у Колубарском округу са 792 домаћинства.

Лајковац је смештен у непосредној близини Ибарске магистрале којом је од главног града Београда удаљен 69 километара, а од Лазаревца три километра. До Ваљева, седишта Колубарског округа, има 27 километара регионалним путем М-4. Саобраћајни положај Лајковца постаће још повољнији завршетком Коридора 11, који у дужини од ........ километара пролази кроз општину. У току је изградња деонице од Уба до Лајковца, а у Непричави, на изласку из вароши Лајковац ка Ваљеву, гради се велика петља будућег аутопута.

Лајковац је и познато железничко место - варошица Лајковац је и настала проласком првог воза на релацији Обреновац-Ваљево 1908. године. Једно време био је значајан железнички чвор јер су се у њему укрштале пруге уског колосека за Ваљево, Аранђеловац и Младеновац. Иако више нема такав значај, представља једну од познатијих станица на прузи Београд-Бар. Стих из народне песме „Иде Миле лајковачком пругом“ и данас је синоним за Лајковац.

Захваљујући плодним долинама Колубаре и Љига, општина Лајковац је познато пољопривредно подручје, пре свега по производњи квалитетних говеда сименталске расе. Овде се организује најдуговечнија изложба грла сименталске расе у Србији, већ 30 година, сваког 27. септембра (Крстовдан).

Рударски басени „Колубара“, најзначајнији угљенокоп Електропривреде Србије, простире се једним делом на подручју општине Лајковац, тако да је значајан проценат становништва запослен у РБ или предузећима везаним за овај индустријски комплекс са седиштем у Вреоцима (Лазаревац).

Најзначајнији споменик културе је манастир Боговађа са Хаџи Рувимовим конаком у којем је 1804. донета одлука о подизању Првог српског устанка против турске власти.

Дан општине је 16. септембар, којим се обележава дан када је 1908. године први воз прошао кроз Лајковац.
Градска слава је Огњена Марија која је увек 30. јула. Обележава се свечаном литургијом, литијом градским улицама, резањем славског колача у Скупштини општине и доделом награда најбољим ученицима и студентима.








1

*
*
*
*
*

REGISTER_REQUIRED