У Манастиру светог Ђорђа у Ћелијама, где се налази Спомен-костурница војницима српске и аустроугарске војске погинулим у Колубарској бици, јуче је одржана пригодна свечаност на којој је уручено и освећено црквено звоно, поклон Амбасаде Чешке у Србији. Свечаном чину присуствовали су представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Министарства одбране, Војске Србије, Министарства одбране Чешке Републике, Амбасаде Чешке у Београду, војни аташеи и изасланици удуржења ветерана Чешке, Канаде и других земаља учесница Првог светског рата, Општине Лајковац, Српске православне цркве, представници јавног и културног живота.

Спомен-костурница у Ћелијама редак је пример хуманости једног народа, који је са својим погинулим војницима сахранио и непријатељске, речено је на почетку данашњег скупа. Овде су вођене најжешће борбе чувене Колубарске битке у којој је победу однела мање бројна српска војска. После рата, у спомен костурницу је похрањено 13 хиљада кубних метара костију српских и аустроугарских војника, највише Чеха, Мађара и Хрвата. Изасланици Министарства одбране Чешке Републике и представници Амабсада Чешке одали су данас захвалност српском народу за такав гест. Звоно ће убудуће оглашавати мир и радост, али и опомену да ратова више никад не буде, главна је порука данашњег скупа у манастиру светог Ђорђа.

Звоно тешко 65 килограма направљено је у најбољој европској ливници у Чешкој. На њему се налази грб Српске православне цркве, натписи Ђорђе Јиржи и Ћелије и Христов венац као симбол страдања. Обред освећења новог звона предводио је отац Макарије, игуман Манастира светог Ђорђа, који је у беседи истакао да овакви тренуци показују да смо сви способни за праштање, а да је поклоњено звоно симбол наше братске љубави, оданости и поштовања. Док год ова светиња стоји, у векове, ово звоно ће звонити у славу љубави, братства и добросуседских односа свих народа чији преци почивају у овој заједничкој гробници, рекао је игуман Макарије.

Црквено звоно као поклон Чешке Републике уручио је Франтишек Шулц, изасланик Министарства одбране Чешке Републике и том приликом рекао:

– Недалеко од овог места, децембра 1914. године, десила се битка на Колубари. Срби су у њу послали 250 хиљада војника, Аустроугари 200 хиљада више. Захваљујући бољој тактици, победа је припала српској војсци. То је у свету било прихваћено са значајним респектом. Када је битка утихнула, хиљаде палих, без обзира на обележја и разлику у униформама, смештено је у крипти овог манастира. Смрт не разликује боје борбених застава. Иако нас од тог времена дели скоро читав век, с поштовањем се и данас клањамо пред успоменом на чешке војнике које је у периоду 1914-1918. мобилизација послала у ратне ровове. Њихове личне трагичне људске приче биће непоновљиви траг времена у коме су настале. Министарство одбране Чешке Републике драге воље и у знак захвалности и признања за бригу о месту последњег починка, пружило је финансијски дар од 100.000 чешких круна Епархији шумадијској за набавку звона, у знак сећања на пале припаднике 9. прашке пешадијске дивизије аустроугарске војске. Звоно које је израђено у Моравској биће симбол и вест јеванђеља и мира, одзвањаће између неба и земље, помириће прошло и садашње време… Дозволите ми да изразим своје убеђење да су историја и садашњост више пута потврдиле блискост и сродност наша два народа и да инспришу наставак нових путева узајамности. Захваљујем свима који у Манастиру светог Ђорђа држе духовну стражу код значајног извора заједничке историје – закључио је г. Франтишек.

Државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Негован Станковић обратио се у име Владе Републике Србије:

– Поздрављам Вас у име Владе Србије и захваљујем на вредној донацији Министарству одбране Републике Чешке. Она има симболички значај јер представља заједничко опредељење Србије и Чешке да будућност граде у разумевању, поверењу и миру. Србија је посвећена достојанственом сећању на све догађаје и учеснике из ослободилачких ратова Србије. Наравно, преко нашег ресорног министарства које одржава преко 5500 војних меморијала, споменика и гробаља у земљи, преко 500 у 34 земље света, уз максималну опредељеност да народ који не поштује своју историју и традицију, не може рачунати ни на будућност.

Присутне је поздравио и Живорад Бојичић, председник Општине Лајковац, на чијој се територији налази Спомен-костурница:

– Освећењем дарованог звона, по имену Ђорђе Јиржи, и његовим увођењем у храмовну историју овог скромног колубарског светилишта, симболично се оглашава не само светост самог чина помирења палих ратника, већ и жеља нас, живих да у миру и у европској породици градимо будућност. Наши преци су нас, овде и на овом месту, кроз дубоко људски однос према упокојенима, без обзира на нацију, веру и униформу, научили како се и после Великог рата може и мора живети у миру – у свету у којем сваки грм и свака травка имају своје место, а обашка човек; ма одакле да је и ма какав је, у њему, душевни поредак. Даме и господо, oдавно се зна да се овог света сва звона међу собом дозивају, како се, ми људи, не би помели и погубили у Вечитости, тако да ће се и ово, чешко-колубарско звоно тој благочастивој звоњави придружити- својим гласом: да рата више никад не буде, да наши мртви у миру почивају, а ми живи, да се за њихов и наш мир постарамо.

Заменик амбасадора Републике Чешке у Београду Јиржи Киријан, у име традиционално добрих чешко-српских односа, рекао је:

– Многи од оних који се никада нису вратили својим породицама почивају у крипти овог манастира, раме уз раме, без обзира на то на којој су се страни борили. Они нас подсећају да се из све снаге морамо трудити да се рат у наше животе никада више не врати. Ретко ко зна да су и звона често била жртве рата. Ми смо данас сведоци освећења новог звона које носи поносно име Светог Ђорђа и својим гласом ће подсећати на сва звона која су због ратова нестала са звоника цркава и манастира. Ова свечаност је симболично подсећање на све оне који су дали живот како бисмо ми данас могли да живимо у миру. Њихово завештање за протеклих 100 година није изгубило на својој важности, те је стога битно увек га се присећати. Стога велика захвалност у име наше амбасаде припада свима онима који су учествовали у припреми ове достојанствене свечаности.

Све делегације положиле су венце на крипту са спомен плочом. Познати лајковачки уметник, вајар Милутин Ранковић, уручио је Јиржију Киријану скулптуру у колубарском дрвету Егона Ервина Киша, као знак захвалности за племенити гест, али и као позив да се европски народи окупе на овом месту због културне и уметничке сарадње. Киш је чешки писац и новинар који је боравио у Србији 1914. и у књизи „Запиши то, Киш“ описао војни поход Аустроугарске на Србију у Првом светском рату и херојски отпор српске армије.

{gallery}2013_06_28{/gallery}