У Галерији Културног центра “Хаџи Рувим” у Лајковцу отварена је изложба слика и скулптура Ваљевца Драгутина Гуте Марковића, под називом “Одјеци душе и сенке прошлости”.
Обраћајући се присутнима на отварању, аутор је рекао да изложбу посвећује свом недавно преминулом пријетељу, архитекти Драгану Васиљевићу. Говорио је скромно о себи и свом уметничком путу и нагласио да његова уметност живи кроз галеријску публику. Изразио је велико задовољство изложбом у Лајковцу и захвалио се свима који су дали свој допринос у њеној организацији, а посебно публици која је у изненађујуће великом броју дошла на њено отварање.
Александра Танић, историчар уметности је на отварању изложбе о аутору и његовом уметничком изразу рекла:
“Стваралаштво самоуког уметника Драгутина Гуте Марковића открива нам се у својој комуникативној и разговорљивој имагинативности, склоној експериментацији и импровизацији која рационалну концепцију облика замењује емоционалним и ирационалним елементима. Самоуке ствараоце врло често одликује изражена интуитивност и неоптерећеност уметничким конвенцијама, те експресивност израза која уметника приближава свету. У Гутином континуираном истраживању начина представљања изразито субјективне уметничке опсервације, примећујемо унутрашњу неопходност стварања, ону нужност која се као дух или идеја насељава у основу сваког облика. Разноврсност казивања у том смислу настаје као последица сталних сусрета идеја и технике која ту идеју треба адекватно да изрази, како би се што истинитије показала. Тако сликар по потреби постаје вајар и обрнуто. Ове две димензије или две стваралачке перспективе, чине јасну уметничку потребу за савладавањем и покушајем обухватања идеје у разноврсним могућностима њене појавности. Гута постиже високу изражајност боје третирајући је управо као аутономни елемент сликарства, ослобађајући је терета визуелне дескрипције објекта. Очигледна наклоњеност апстрактном сликарству води нас кроз пределе и са друге стране видљивог, кроз пределе од чијих реалних облика нас сликар удаљава како би нас заправо што више приближио непосредном изражавању унутрашњих осећања уметничког и личног бића. Утицај историјских претходника је видљив, тако да на тренутак можемо опазити одјек Кандинског или Клеа, међутим Гута ове утицаје претвара у лични идиом. Увођењем геометријских елемената, закривљених и угаоних линија, обојених квадрата, правоугаоника и троуглова, уметник ипак не одступа од асоцијативног карактера својих слика, па тако још увек можемо идентификовати апстрактне форме са стварним чињеницама. Тој узбудљивој геометризацији, неретко на истој слици, супротставља оне мекше, гипкије форме, које стварају осећај лепршавости и разиграности душе. Хришћански симболи које понегде проналазимо, упућују на то да ово уметничко удаљавање од материјалне реалности и није тако случајна, већ природна тежња ка духовном која кроз нове изражајне форме и јединствен тоналитет, покушава ликовно заокружити један интиман поглед на свет и пронаћи одговарајућу истину о самом постојању.”
Изложба слика и скулптура Драгутина Гуте Марковића у Лајковцу биће доступна јавности до 24. јуна.
