Апсолутна шампионка 42. регионалне изложбе приплодних говеда сименталске расе у Лајковцу је грло  Јагода, власништво Милана Милаковића из Мратишића. Јагода је у првој лактацији за 305 дана дала 6001 литар млека са просечно 4,12 процената млечне масти.

Поред апсолутне шампионке, и у категорији јуница и првотелки шампионке су власништво Милана Милаковића. Тако је на сточарској изложби у Лајковцу доминирала “невиђена колекција” са фарме Милаковића, како одушевљено рече председник Комисије за оцењивање грла др Влада Пантелић. Шампионка у категорији крава је грло одгајивача Александра Јеврића из Јабучја. У свим категоријама проглашене су и равноправне пратиље.  Поред шампионских пехара, најбољи сточари награђени су новчаним и робним наградама.

Милаковић је наставио је низ успешних представљања на сточарским изложбама, а његов успех је реално очекиван. Фарма Милаковић дневно производи око 1000 литара млека, а тренутно има око 80 грла са подмлатком, од тога је на мужи 30 до 40 грла, зависно од периода лактације.

На пехаре је већ навикао, и након последње изложбе у Лајковцу руке су препуне признања, па по завршетку изложбе коментарише прилике у сточарству и цену млека, са битно мање примедби него ранијих година:

„Пребродили смо сушну годину, јер се увек трудимо да припремимо количине хране које ће остати и за наредну годину. Што се тиче напретка у квалитету грла, пре свега селекција чини своје. Пре неколико година наши центри, изузев Велике Плане, врло мало имају, неки су и затворени као Сента и Темерин, све се концентрисало на увоз из Аустрије и Немачке. Цена млека је задовољавајућа, имајући у виду каква је година била. Увек може боље, али нећемо да се жалимо као што је било претходних година.”

Награде је најбољим сточарима уручила начелница Општинске управе општине Лајковац Мирјана Ђаковић, која се у име локалне самоуправе обратила присутнима на отварању изложбе, запитавши се најпре како се дошло у ситуацију да се две најлепше речи СРПСКИ СЕЉАК данас користе у погрдном смислу. Потом је подсетила да једна од најлепших песама посвећена српском сељаку носи назив “Ризничар земље” и, уместо уобичајеног говора, латила се казивања те чувене песме Добрице Ерића.

Начелница Ђаковић се захвалила свим учесницима и организаторима, пре свега српским сељацима, што се труде да одрже традицију и организују сточарску изложбу у Лајковцу, већ 42. пут. Изразила је наду да ће наредне године бити више излагача, уз подршку локалне самоуправе и државе, које треба да препознају значај српског сељака: “Јер није сељак само за пушку и мотику. Српски сељак је борац за живот достојан човека!” 

Комисија за оцењивање грла је и на овогодишњој изложби била у саставу: др Влада Пантелић – Институт за сточарство Земун Поље Београд, др Радивоје Ђурђевић – СВЦ “Велика Плана” и др Радосав Вујић – Пољопривредна саветодавна и стручна служба Ваљево.

Председник комисије др Влада Пантелић је истакао значај сточарске изложбе у Лајковцу, али је говорио и о битним помацима усточарству на националном плану:

„За наше сточарство изузетно значајан догађај је 42. изложба приплодних говеда сименталске расе у Лајковцу. За сточаре то је прилика да виде шта остале фарме раде и да им буде подстрек да у својим шталама одгаје ако не исто, онда приближно квалитетна грла. Шампион је поново фарма Милана Милаковића, најбољи остају најбољи, тако да сам први пут искористио термин „невиђена колекција“. То је била таква колекција првотелки да би на било којој изложби у Европи била шампионска, или бар равноправна пратиља. Квалитет фарме Милаковић на данашњој изложби је на европском нивоу, али су и други произвођачи направили одређени помак у односу на прошлу годину. За разлику од 2021. и 2022. године, када смо имали значајно смањење сточног фонда, све мере Министарства пољопривреде дале су резултате. Они се, пре свега огледају, у заустављању пада сточног фонда о чему је Институт за сточарство као главна одгајивачка организација евидентирао податке, тако да се надам неком опоравку у будућности. Прошле године смо у централној Србији имали 150 хиљада уматичених крава, мада су за изношење званичних података надлежне овлашћене институције, као што је Институт за сточарство. Изражене климатске промене и сушно лето иза нас оставиће утицај на бројно стање. Међутим, произвођачи су већ искусни у томе, одгајали су културе прилагођене климатским променама, а на основу искуства ове године могу рачунати на сличне температуре тако да сам сигуран да ће узгајати одговарајуће врсте.“

Директор Центра за пољопривреду Лајковац, Никола Радуловић је врло оптимистичан када је сточарство у региону и у Србији у питању:

“Јесте Центар за пољопривреду све организовао, али за мене су произвођачи главни и они су шампиони. Нешто је већи број грла него прошле године, мањи у односу на претходне када смо имали преко 100 грла, а разлог је што три велика произвођача нису могла да учествују из оправданих разлога: Димитријевићи из Горњег Мушића, Слободан Милаковић из Табановића и Марко Милосављевић из Дучића, један од најбољих сточара у региону и Србији. Имајући у виду ситуацију у сточарству, радује ме што имамо пар нових младих произвођача, који су одмах освојили награде, што им је подстрек да се убудуће појавлљују на изложбама и са већим бројем грла. Није моје да коментаришем квалитет, али вршећи одабир обишли смо око 120 грла, у каталогу је било 97, а изведено је око 80 грла. Нико није одустао и то ме радује, само што неки произвођачи због превоза нису могли да изведу сва планирана грла. Прошле године сам рекао да ме забрињава мали број јуница и првотелки, ове године је то значајно повећано. Врло је значајно да смо имали 30 крава, врло је тешко одржати их 5-6 или 10 година. Посматрајући друге изложбе, првенствено у Свилајнцу која спада међу боље, од шездесетак грла имали су 15 крава. Шта треба нашим сточарима? Морам похвалити да су ове године премије благовремено исплаћене, да су брзо исплаћене субвенције од 40.000 динара по грлу, добро је што ће за првотелке бити исплаћено још 100.000 до краја године. Ако се такав тренд настави онда ћемо моћи да рачунамо на неко повећање или у први мах на заустављање пада броја грла. Уосталом, држава треба да каже колико јој треба крава, у односу на производњу и потрошњу млека у Србији. Јер, не треба по сваку цену ићи на повећање броја крава, а да после произвођачи не знају шта ће са млеком.“

Ове године је изостала национална изложба, три регионалне су одржане, па смо Радуловића питали како види у перспективи лајковачку изложбу!?

„Споменуо сам већ пар младих произвођача, који су данас чак и награђени, прекаљени сточари немају више шта да уче и подразумева се да ће излагати грла. Оно што ме посебно радује, на терену који покрива Центар за пољопривреду тренутно се гради или проширује шест објеката за узгој, тако да се стагнација броја грла у нашем региону не осећа много. И оно што је можда најзанимљивије на данашњој изложби: да смо имали 16 произвођача са 80 грла, што говори да су велики сточари задржали и квалитет и број грла, чак и повећали. Може да брине што ситнијих сточара из године у годину имамо мање, међутим, ипак треба форсирати велике сточаре који производе од 500 до 1000 литара млека, па и 1500. Све то зависи и од површине земљишта којима сточари располажу.“

У каталог изложбе уписана су 94 грла, која је изложило 19 сточара са подручја општина Лајковац, Мионица, Уб, Љиг и града Ваљева. Са подручја општине Лајковац одабрано је 44 грла, која је изложило девет лајковачких сточара.

Традиционална сточарска изложба је један од битних знакова распознавања општине Лајковац и Лајковчани су изузетно поносни на њу. Овогодишња изложба протекла је у сјајној атмосфери, уз присуство бројних посетилаца из ширег окружења.

Генерални покровитељ 42. традиционалне изложбе “Колубара 2024” је Општина Лајковац. Организатори изложбе су: Општинска управа Лајковац, Институт за сточарство Земун Поље, Централно удружење одгајивача говеда сименталске расе, Удружење одгајивача говеда сименталске расе „Колубара“ Лајковац, Центар за пољопривреду Лајковац и Удружење одгајивача говеда сименталске расе “Колубарски сименталац” Ваљево.