Традиционална Светосавска академија, у организацији Градске библиотеке Лајковац и Црквене општине Лајковац, уз благослов епископа ваљевског Милутина, одржана је данас у подне у Градској кући. Свечана академија почела је интонирањем Светосавске химне у извођењу хора Културног центра ”Хаџи Рувим” и молитвом „Оче наш“, да би била настављена прикладним обраћањем директорке Градске библиотеке Лајковац Биљане Богдановић. Водитељ програма био је мр Дарен Миливојевић. Гости су били архијерејски намесник тамнавски Небојша Миливојевић са свештенством лајковачких парохија, представници локалне самоуправе, књижевник Радован Бели Марковић и други.
Ученици ОШ ,,Миле Дубљевић“ и СШ ,,17. Септембар“ из Лајковца пригодним рециталом додатно су улепшали програм академије. Наступили су основци Андреа Перић и Јања Радовановић и средњошколац Матеја Петронијевић. Хор “Хаџи Рувим”, под диригентском палицом мр Уроша Степановића, извео је неколико пажљиво одабраних нумера. Вероучитељица Неда Несторовић припремила је беседу под називом “На Светог Саву”, из које издвајамо:
-Свети Сава је једна од најважнијих, најсветијих и најсветлијих личности наше духовности и историје. Његово деловање на пољу српске духовности, књижевности, културе и државности је немерљиво. Свети Сава је био и остао духовни и морални стуб нашег народа. Најславнији период српске историје је утемељен на његовим делима. Њему дугујемо спознају сопственог идентитета и зато га се морамо непрекидно сећати, славити га и говорити о њему будућим генерацијама и нараштајима.
Беседу “Свети Сава – дични светитељ, српског рода други спаситељ” говорио је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски. Најдужу биографију најмудријег Србина вековима наш народ пажљиво тка на разбоју своје душе. И то сви: од мудраца и учењака, до пастира и малених ђака. И нико о Светом Сави не зна све, али свако зна довољно. Како век за веком прохујава, свако ново поколење нашег народа и у Светом Сави налази нови смисао свога пута, рекао је отац Дарко Ђурђевић и наставио:
– Од Светог Саве Срби постају истински историјски народ. Од њега знамо куда се крећемо и ка чему тежимо. Али Свети Сава, не само да нас је извео на пут спасења којим су кренули и други хришћански народи, већ нам је он на том путу и верни сапутник. Када год је требало започети нешто ново у историјском развоју нашег народа, Свети Сава је био темељ од кога се почињало. Када су нас сустизали ратови, ропства и тешка искушења самозаборава, обнова је увек долазила враћајући се, или тачније речено, идући напред ка Светом Сави. Светосавље је бесмртно зрно српства, из кога се оно увек обнавља и расте…Свети Сава прихватио је свој тешки крст, да буде путеводитељ једном бунтовном, немирном и помало незахвалном народу и чувар једног словесног стада. Он је само смирени слуга Христов, који је цео свој живот и све што је имао, положио пред Њим. Обучен у Христа, Свети Сава Христом ходи и твори. Он има веру за оклоп, Крст као оружје, љубав као штит, као мач Реч Божију, и зато је непобедив. Своје вредности засновао је на вечним вредностима живота у Христу. Зато се светосавац постаје најпре тако што се свим својим бићем загрли Христос. Како да то учинимо, показује нам пример Светога Саве, који надахњује свакога од нас вером да и ми можемо бити делатници и чудотворци, по мери онога што нам је дато и што се од нас очекује….Из овог извора воде живе, Господа Христа, извире наше светосавско наслеђе. И то наслеђе, та река светосавља рачва се у два подједнака правца. Са једног правца сваки појединац, сваки човек, без обзира на све разлике, може да црпи духовно наслеђе. Други правац је онај који се тиче нас као народа, који усмерава и води наше национално биће. За оба ова дара, важно је нагласити да се духовно наслеђе не преноси и не предаје као свако друго, на пример по рођењу или крвном сродству. Духовно наслеђе се не наслеђује као куће и њиве, брда и долине. Оно се прима свесним усвајањем, опредељивањем и угледањем на оне вредности које нам је оставио Свети Сава…. Свети Сава је најбољи учитељ српства, док су светосавци најбољи учитељи своје деце. Свети Сава је отишао у далеку Свету гору да тамо потражи Бога, светосавци редовно одлазе до најближег храма. Свети Сава је отварао болнице, светосавци помажу човеку у невољи. Свети Сава је оснивао библиотеке, светосавци читају књиге. Свети Сава је мирио завађену браћу, светосавци се не свађају и не мрзе своју браћу. Свети Сава је молитвеник целог нашег рода пред Богом, светосавци се моле за своје ближње. Свети Сава је био најбољи монах и епископ, светосавци су најбољи у оном позиву који живе. Светосавци – то су они, који данас својим делима, не дају да се забораве дела Светог Саве.Светосавска духовна и културна баштина је универзално духовно благо свих народа. Она се, на жалост неких, не може куповати нити продавати. Светосавска баштина се може, једино молитвом и стрпљењем, чувати и бранити. То је светосавски.
Завршавајући своје слово о Светом Сави, протонамесник Дарко Ђурђевић подсетио је на песму „Небесна литургија“ Светог владике Николаја, која на најузвишенији начин говори о Светом Сави. На продуховљен и достојанствен начин Лајковчани су се и ове године подсетили значаја дела и наслеђа Светога Саве.
