У галерији Културног центра “Хаџи Рувим” отворена је ретроспективна изложба радова самоуког сликара Божидара Борковића. Аутор, који се сликарством бави три деценије, рођен је у Хан Пијеску, а сада живи и ствара у Лајковцу. Бошковић углавном негује реализам, а преокупација су му пејзаж и портрет.
Свој неспоран таленат Бошковић је усавршавао управо у Ликовној школи Културног центра “Хаџи Рувим” у Лајковцу. Био је учесник групних изложби са Ликовним клубом лајковачког Културног центра, једне колективне изложбе у Лајковцу, учествовао је на више ликовних колонија, а управо је био учесник на Међународној ликовној колонији у Хан Пијеску.
На отварању изложбе, историчар уметности Александра Танић је сликару Божидару Бошковићу и његовом стваралаштву рекла:
– Божидар Борковић, као самоуки сликар, природно и једноставно следи своју унутрашњу потребу за стварањем, неоптерећену узусима савремености. Окренут природи, Борковић је заинтересован за све аспекте њене појавности. Како се различити пејзажи пред њим отварају, он их тако са лакоћом прихвата и смешта унутар свог флексибилног и променљивог сликарског језика, прилагодљивог различитости утисака. Његову главну ликовну преокупацију чине пејзаж и портрет. Пејзажи са собом доносе једну прозрачну атмосферу, понегде изграђену на готово поентилистички начин. Оно што је за Борковића важно, јесте изворна интерпретација призора из природе, спроведена кроз лични осећајни апарат сликара, и можемо рећи, преведена на један унутрашњи индивидуалан план и темперамент. Видљиви потези четкицом, нанесени густо један поред другог у испрекиданим гестовима, дају масивност и постојаност осећању материје. За уметника сваки тренутак у природи има сопствено трајање и при визуелном контакту са стварима, он тај тренутак се особеним сликарским сензибилитетом успорава или убрзава према потреби својих духовних и душевних кретања. Дакле, чини се да је за уметност важна управо та транспозиција реалности која има за циљ природну потребу уметника да ствари учини себи разумљивим. Борковић на себи својствен начин, усклађује ритам природе са сопственим стваралачким ритмом. Када су у питању портрети, уметник цртежом као уметничком формом која му је очигледно најзгоднија да изрази карактер, кроз технику оловке, потврђује главни принцип цртежа – да је целина важнија од делова. Целина која преноси утисак истинитости о особи. Код Борковића су линије негде мекше, негде оштрије и пуније у зависности од сензибилитета особе који жели да нагласи. Оне у сваком случају, остају у оквиру задатка који је себи поставио. А то је да се кроз једну непосредну форму, која подразуева и психолошки приступ, дочара есенција личности.
Посетиоцима се обратио и аутор, захваливши се свима који су дошли на отварање његове изложбе ненаметљиво је позвао присутне да погледају његове радове и проведу време у пријатној атмосфери.
Бошковић се лајковачкој публици представио са пар десетина својих радова, пејзажа и портрета, који су заправо ретроспектива његовог стваралаштва. Изложбена поставка радова Божидара Борковића биће доступна јавности до 10. јула.
