Библиотекa „Радован Бели Марковић“ из Лајковца данас је свечано отворила нови, импресивни простор у којем ће убудуће радити. У питању су реплике конака Брене Михајловић и Радића конака, који су проглашени за споменике културе као зграде специфичне архитектуре за рурално подручје из 19. века.
Као што је истакла директорка библиотеке Снежана Шкорић, услови су неупоредиво бољи него у претходном простору. У конаку У конаку Брене Михајловић смештен је библиотечки фонд са преко 42 хиљаде наслова, са одељењем за одрасле и одељењем за децу. Завичајно одељење, спомен соба посвећена познатом српском књижевнику Радовану Белом Марковићу и легат Емилије и Радована Марковића смештени су у нешто мањем Радића конаку. У подруму те зграде је аутентичан простор намењен за књижевне вечери и друге програме. Испред објеката налази се велика летња позорница која ће постати центар културних дешавања у наредном периоду.
– У ново лајковачко столеће, библиотека улази са новим, великим, обавезујућим, именом – Радован Бели Марковић – новим опремљеним простором, завичајним одељењем и собом лепих сећања на српског књижевника. Богата прошлост нас је задужила и стално нас подсећа на значај и одговорност коју имамо у чувању културног наслеђа. Прве књиге у овом крају везују се за манастир Св. Ђорђа у Боговађи. Архимандрит поменутог манастира, Хаџи Рувим, био је велики књигољубац, те је оставио јединствено и важно сведочанство, попис књига из своје личне библиотеке, које је прикупљао, читао, проучавао и позајмљивао другима. Када је основана Српска књижевна задруга у Београду, међу првима су се у њу уписали Манастир Боговађа, свештеник из Врачевића Живојин Жујевић и учитељ у Боговађи Светозар стојковић. У то време, библиотеке постоје у црквама и манастирима, а ђачке књижнице у сеоским школама. Прва књижница са читаоницом у вароши Лајковац отворена је 1954. године, а најзаслужнија за тај корак је учитељица Босиљка Радуловић. Књижница је радила у склопу Народног универзитета, а као библиотекарка радила је Нада Живковић. Године 1977. лајковачка библиотекарка била је Марица Станојловић. она је завршила средњу библиотекарску школу. Књижевник Радован Бели Марковић је 1994. године именован за управника лајковачке библиотеке која је тада радила у саставу Културног центра. Као самостална установа Градска библиотека лајковац почела је да ради 1995. године на адреси Војводе Мишића број 2. У нове просторије, у приземље новог здања у улици владике Николаја 6,библиотека је усељена 1999, а данас, након 25 година, локална самоуправа нам је несебично отворила врата аутентичних објеката. Након успешно обављене ревизије утврђено је да библиотечки фонд лајковачке библиотеке броји 42012 монографских публикација, а број чланова прелази 1300, што оправдава постојање и свако улагање у рад установе. О фонду брине 10 стално запослених, као и друга ангажована лица, којима захваљујем за добро обављен посао. Овом приликом захваљујем и свим пријатељима библиотеке на пруженој помоћи у пресељењу и организацији ове свечаности, а то су: запослени у ЈКП „Градска чистоћа“, ПСД „ћира“, компанија „Ива аграр“, Спортска хала лајковац, КЦ „Хаџи Рувим“, а као почасне госте издвојила бих ученике Средње школе „17. септембар“ који су својим рукама пренели сваку књигу и све што нам је било потребно за рад у новом простору. Искрену захвалност за указано поверење и безусловну подршку дугујем руководству општине Лајковац на челу са Андријом Живковићем и колегама из стручних служби општине Лајковац.
Председник општине Андрија Живковић нагласио је да сви Лајковчани, али и љубитељи књиге и културе Колубарског округа и целе Србије треба да буду поносни на овај дан који има посебну симболику, јер се обележава 100 година од настанка Лајковца као варошице.
– Лајковац је настао далеке 1924.године и треба да будемо поносни што ова два здања која се налазе иза нас носе име једног тако великог књижевника као што је био наш суграђанин Радован Бели Марковић. Трудићемо се да читав овај комплекс оплеменимо додатним садржајима и да то буде центар свих културних дешавања наше мале општине Лајковац, па и читавог колубарског краја; да Лајковац буде препознатљив по овим објектима у неком будућем времену и да се све битне манифестације у току целе године одвијају баш овде. Драго нам је да полако почињемо да ширимо Лајковац, читав овај простор је замишљен као једна спортско-рекреативна и културна зона. Више од деценије улажемо сваке године одређени део буџета и полако склапамо мозаик, како би добио изглед какав смо замислили – да поред спортских имамо и културне садржаје, а све то да прати одређена инфраструктура. Надам се да ће у наредних неколико година Лајковац добити нови изглед, простор који ће бити препознатљив по спортским, али и културним садржајима.
Мастер књижевности Дарен Миливојевић из Библиотеке „РБМ“, спомињући дугу историју спаљивања књига, похвалио је оне који књигу уздижу, чувају ризнице и граде библиотеке, од Хаџи Рувима до данас.
– Ови блистави подухвати човечанства, сведоче да библиотеке нису обичне грађевине, већ ризнице знања, којима се колико-толико овај свет брани од навале потопа бесмисла када ће библиотеке постати нојеве барке. Подижући библиотеке, људи подижу себе и своје друштво и једино тако могу и треба да се бране од нестанка и једино тако могу се надати будућности у којој неће бити заборављени. Шта за Лајковчане значе ови велелепни конаци и какво добро им они доносе? На то питање бисте добили занимљиве одговоре, јер је овдашњи свет веома духовит, а притом и веома маштовит. Али, они Лајковчани којима је књига у срцу биће поносни на ова прелепо лепа здања, за која сам сигуран да неће бити последње и једино што су Лајковчани урадили за културу свог места.
Присутнима су се обратили и директорка Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“ из Ваљева Виолета Милошевић, као и новинар и публициста Милош Јевтић, који је једну од својих последњих књига из колекције „Одговори“ посветио Белом Марковићу. У програму су учествовали професор гитаре Милош Арсенијевић и ученици издвојеног одељења Музичке школе „Живорад Грбић“ из Ваљева на хармоникама Ђорђе Станковић, Милош Петровић и Огњен Ивановић, као и Анастасија Стојановић из ОШ „Миле Дубљевић“, победник општинске смотре рецитатора.
