Општина покровитељ Изабраних дела Белог Марковића

У свечаној сали Општине Лајковац јуче је одржана пригодна свечаност поводом потписивања Протокола о објављивању изабраних дела познатог српског књижевника и знаменитог Лајковчанина Радована Белог Марковића. Протокол су потписали председник општине Живорад Бојичић, в.д. директора Градске библиотеке Снежана Бугарчић и аутор Радован Бели Марковић. Повод за објављивање изабраних дела је 65. рођендан и 40 година уметничког стваралаштва Радована Белог Марковића. Издавач изабраних дела у 13 књига, које треба да се појаве следеће јесени, биће Градска библиотека Лајковац, а финансијер Општина Лајковац.

 

Радован Бели Марковић се захвалио свима који су допринели да се напокон реализује идеја о објављивању његових сабраних дела, међу њима и претходним управницима Библиотеке, и у свом стилу беседио:

– Часни оци, веома поштовани господине председниче општине Лајковац, поштовани пријатељи, даме и господо! Потписом господина Бојичића, председника општине Лајковац, као и потписом госпође Бугарчић, управнице Градске библиотеке, ујемљује се приређивање и печатање изабраних дела овде стојећег Радована Бели Марковића, књигосочинитеља овдашњег, који је и свој потпис на протокол овај лаке руке приставио, чак и сведоцима на оку у здању Градске куће пред Михољске задушнице, лета господњег 2012. Овако би се језиком старинским овај догађај могао сажети. С јесени кад се селе гуске, с којима и небеса некуда канда одлазе, човеку моје доби стесаном у телу из главе помало начетом покадшто се знало учинити да све сузе јоште није исплакао, али немојте се томе надати – чин ваш дирљив јесте, о веома, али и ја тврдији сам него што мислим. Елем, пробране и умивене моје ће књиге скорих дана и ако Бог да, за пишчева века, са новим читаоцима склапати нова познанства и утврђивати познанства стара. И на крају: дугим веком и теретим данима човеку се знаде учинити гдешто и гдекад, како је уместо погледима суграђана изложен погледима окупацијских власти. Не прекоревам и не извињавам се, али вас молим да ми опростите у заблуди ако сам био. Истинотворац једини зна… – завршио је своје надахнуто обраћање Бели Марковић.

Председник општине Лајковац Живорад Бојичић овом приликом је рекао:

– Данашњи догађај од стране марљивих историчара биће уписан као врло важан датум у историји Лајковца. Имао сам част и привилегију да у раном детињству, као ђак у основној школи, упознам Радована Бели Марковића. У време кад је радио као новинар у ваљевском “Напреду” путовали смо заједно возом, нашом “лајковачком пругом” и на тај начин имао сам привилегију да међу првима дођем до његових књига. Имао сам и велику част да по његовом доласку у Лајковац за управника Библиотеке будем први председник Управног одбора Градске библиотеке. У име Лајковчана, у име својих сарадника и у своје лично име могу да кажем – Радоване, хвала ти што постојиш!

Снежана Бугарчић је представила редакцијски одбор у којем се налазе: др Радивоје Микић, редовни профессор Филолошког факултета Универзитета у Београду, др Марко Недић, истакнути књижевни критичар, др Стојан Ђонић, професор на групи за компаративну књижевност у Нишу, мр Слађана Илић, уредник у Заводу за издавање уџбеника, која је докторски рад посветила делу Радована Белог Марковића, и Дарен Миливојевић, апсолвент Филолошког факултета у Београду.

Др Марко Недић, књижевни критичар, практично отварајући прву седницу Редакцијског одбора рекао је:

– Мени је заиста драго што имам прилику да се нађем у овој ситуацији, поготову када је реч о мом дугогодишњем пријатељу Радовану Бели Марковићу, који је један од најзначајнијих писаца у савременој српској књижевности. Оно што је обележило српску књижевност последњих деценија 20. века и прве деценије 21. века јесте управо његово књижевно дело. Он је писац који је најдоследније неговао свој израз и успео да се уздигне у сам врх српске књижевности. Овакве ситуације нису честе у нашој земљи и прилика да се издају сабрана дела овог савременог аутора служе на част српској култури и општини Лајковац, људима који воде ову општину, који су смогли снаге и закључили да је заиста реч о значајном подухвату. Надамо се да ће се, захваљујући лајковачком примеру, нешто слично поновити и у другим местима. Надам се да ће се и српска култура у унутрашњости, не само у већим градовима попут Београда, Новог Сада, Ниша, уздићи на виши ниво и да ће ово бити пример како треба да се понашају људи према својим савременицима у култури, уметности, у ономе што остаје као трајна вредност нашег друштва и наше културе – закључио је Недић.

Професор др Радивоје Микић, дугогодишњи проучавалац стваралаштва Белог Марковића, осврнуо се на трајну и нераскидиву везу књижевника и његовог колубарског краја у којем црпи инспирацију:

– У години када се навршава 65 година живота Радована Бели Марковића, данас се то без великог устезања може рећи, великог српског писца, навршава се више од 40 година његовог присуства на српској књижевној сцени јер је свој први текст објавио 1971. године у нишком „Листу младих, а следеће године у „Књижевној речи“ објављен је одломак из прозе. Ови датуми су, сасвим сигурно, уз много пута потврђену високу вредност приповедака и романа Радована Бели Марковића, онај тако потребни непосредни повод да се учини оно што српска култура дугује свом истакнутом писцу, а то је објављивање његових изабраних дела… Ако би ико сем самог писца имао право на такву жељу, тај издавач би требало да буде из оног краја коме је Радован Бели Марковић на страницама својих приповедака и романа исказивао списатељску оданост, а то значи са простора на коме се сада налазимо. Тако би се спојило оно што је одувек тежило да буде једно: књижевно дело онога који је Колубару, колубарски крај и људе у њему одувек видео као једну особену екумену, и свести која се годинама и деценијама формирала у овим крајевима – да је проза Бели Марковића најраскошнија уметничка илуминација која је обасјала Лајковац и бело Ваљево – закључио је професор Микић.

Селективну библиографију сачиниће Бранка Јовић-Гођевац, саветник у Матичној библиотеци “Љубомир Ненадовић” у Ваљеву. Технички уредник биће Александра Миловановић, а технички секретар Небојша Ђурић из лајковачке библиотеке.

{gallery}2012_10_10{/gallery}