Свечаном академијом Лајковац је синоћ обележио стогодишњицу Првог светског рата и Колубарске битке. Фино укомпонованим програмом по сценарију Сузане Јанковић, директорке Културног центра „Хаџи Рувим“, осветљена је велика жртва српског народа у Великом рату, симболизована херојством Милунке Савић и страдањем Димитрија Туцовића, вође социјалистичког покрета, који је погинуо на оближњем Враче брду у селу Ћелијама.

У улози наратора, српског војника, био је београдски глумац Немања Јаничић, док је делове монодраме „Милунка Савић“ маестрално одиграла Душица Новаковић, глумица Позоришта на Теразијама. Драмски делови проткани су композицијама у извођењу хора „Хаџи Рувим“ којим је дириговао Урош Стјепановић: Ово је Србија, Тамо далеко, Што се жути жут лимун и Пукни зоро, у којој је солиста био Дејан Станковић. Програм је отворен и затворен војничком трубом коју је свирао Павле Михаиловић, студент Факултета музичке уметности у Београду.

Историјски осврт на Колубарску битку дао је Рајко Сарић, наставник историје Основне школе „Миле Дубљевић“. Он је говорио врло надахнуто, подсетио на Враче брдо и спомен костурницу, стратегију војводе Мишића, али и подсетио колико је страшан и крвав био Први светски рат, у којем је погинуло или умрло 20 милона људи, још толико рањено, а Србија изгубила 26 одсто становништва.

– Сетимо се предака, сетимо се јунака, јер они су бранили наше Термопиле, нашу марву… Да ли смо заборавили то време бола и поноса, време ратова, спаљених кућа, геноцида, Ваљевске болнице, тифуса?…Сетимо се части и поштења, љубави и мржње, човештва и нечовештва, сетимо се Великога рата у коме је погинула свака друга мушка глава Србије. Знају ли Јабучани да је њих 340 погинуло за слободу, за будућу Југославију? Памте ли Врачевић своја 102 погинула војника, Бајевац 87, Степање 49, Непричава 75, Словац 24, Прњавор 25, Доњи Лајковац 52, Маркова Црква 17, Ратковац 48, Придворица 34, Скобаљ 29, Стрмово 39, Пепељевац 74. Нека ми опросте сени оних које нисам поменуо, а пали су на бранику отаџбине. Сени оних чије породице не имадоше пара да им плате парастос или не имадоше породице па не уђоше у црквене књиге мртвих. Сетимо се 17 носилаца Карађорђеве звезде са простора садашње лајковачке општине. Сећање је припадање, веза срца и мисли, поштовање оних који имају право на сећање – део је беседе наставника Сарића.

„А ви – да ли се ви сећате нас?“, реченица којом је уз звуке војничке трубе програм завршен, упечатљива је порука Свечане академије поводом сто година Великог рата и Колубарске битке. Уједно и симболична порука Лајковчанима, који нису испунили салу Градске куће према очекивањима.

{gallery}2014_12_17a{/gallery}