Указом краља Александра Карађорђевића, а на иницијативу грађана, Лајковац је 29. фебруара 1924. проглашен за варошицу. Тим поводом је у великој сали Градске куће одржана свечана академија на којој су говорили председник општине Живорад Бојичић и професор Рајко Сарић, наратор је био глумац Дарко Бјековић, а програм је био проткан  традиционалним српским композицијама у извођењу Мешовитог хора „Хаџи Рувим“ . Обележавање значајног датума завршено је исте вечери концертом Дуа гитара „Акустика“ из Крагујевца. 

Први писак „ћире“ објавио је настанак мале варошице у срцу Србије и пре него што је краљ потписао указ о настанку вароши. Подсетили смо се и чињенице да је краљ Петар Карађорђевић 28. јануара 1904. прогласио Лајковац за општину. А пре 92 године његов син краљ Александар Карађорђевић указом је одобрио иницијативу мештана да Лајковац постане варошица. Први председник општине био је Велисав Чанчаревић, а његов актуелни наследник Живорад Бојичић на академији је рекао:

– Старајући се о свом идентитету ми морамо тај датум скромно, али како доликује обележавати, као почетак урбане историје малог места у средњој Колубари, чије се име одвојило од имена села Лајковац када је 1908. изграђена чувена лајковачка пруга. Непорецива је чињеница да је Лајковац, чак и када су се проредили возови, у колективном памћењу зарезан као место железничара. Железница, цивилизацијска тековина 19. века, протутњала је кроз 20. век, али се у 21. веку неће зауставити и стога смо поносни на железничарску душу наше вароши. Прокламација о унапређењу Лајковца варошицом објављена је 8. маја 1924. у службеним новинама Краљевине СХС, и тај акт има пуну важност. Иако Краљевине више нема, Лајковац је остао тамо где је био: на колубарској земљи, под колубарским небом и у срцима Лајковчана. Изградили смо нашу варош у тешком раздобљу, не толико колико смо желели него колико смо могли, од онога што нам је било при руци… Овде смо зато, поштовани пријатељи да одамо почаст нашој вароши, свима који су Лајковац градили и сањали о њему, као и да се пред собом обавежемо да ћемо се и у будућности старати да наша варош буде по мери човека и високих захтева времена у којем живимо. Лажна је дилема хоће ли Лајковац у Европу, јер су се Европа и Лајковац сусрели још далеке 1908. године на перону овдашње шасије. Ту смо и бићемо ту, где нам је место.

На историју и развој Лајковца присутне је подсетио професор историје Рајко Сарић:

– Лајковац је постао општина 1904. године указом од 28. јануара, када је краљ Петар Први одобрио њено образовање. Проласком првог воза колубарском долином означено је и прерастање Лајковца из типичног колубарског села у варошицу, којом је проглашен 29. фебруара 1924. године. Лајковац почиње интензивније да се развија после Првог светског рата. Захваљујући прузи, први од колубарских насеља добио је електричну енергију, 1921. у Ложионици је изграђена централа на нафту која је радила до 1938. када је Лајковац повезан са централом у Вреоцима. Између два светска рата постојала је Основна школа и Школа за женски рад и домаћинство. У централном делу Лајковца данас се налазе објекти железничке станице, ложионице и депоа, које треба сачувати и заједно са старим локомотивама реконструкцијом претворити у Железнички музеј. Захваљујући железницви, Лајковац је почео да се развија као град. Успомену на та времена треба неговати чувањем јединих преосталих сведока тог значајног дела историје Лајковца. Нема више лајковачке пруге, све мање је и Лајковчана који то памте, али има Лајковца и Лајковчана – закључио је професор Сарић.

Академији су присуствовали функционери општине Лајковац, начелник Колубарског округа Горан Миливојевић, представници Града Ваљева, књижевник Радован Бели Марковић, директор ЈП „Еко-Тамнава“ Радомир Стевановић, представници градских установа и грађани.