Светосавска академија у организацији Библиотеке “Радован Бели Марковић” одржана је синоћ у Градској кући у Лајковцу. Светосавском химном у извођењу лајковачког хора “Хаџи Рувим”, под руководством и диригентском палицом Уроша Степановића, отпочео је програм Светосавске академије.
Водитељ програма, Дарен Миливојевић из градске библиотеке, подсетио је да се у Лајковцу одржава петнаеста Светосавска духовна академија:
“Сваке године смо историјски све даље од Светога Саве, док му се парадоксално све више духовно приближавамо, тражећи у Њему штит и бранич, утеху и помоћ, као што смо увек тражили кад нас нападну искушења и невоље. А те невоље и долазе од тврдих и хладних срца, која се од Бога удаљише. Не би ли се како људи отрезнили и правом путу вратили, пре пропасти и своје и светске, вапе и Свети Сава и сви Божји угодници, позивајући на покајање. Чини ми се да као некада, када је са моштима Светог Симеона Немање, походио Србију, не би ли измирио завађену браћу, Свети Сава и данас треба свом народу. Не би ли се можда људи застидели и у покајању сетили једне од две највеће Божје заповести: „Љуби ближњег свога као себе сама.“
У име организатора, директорка библиотеке Снежана Шкорић је, подсећајући на живот и дело Светог Саве, уз напомену да није лако о старим и традиционалним вредностима изнова говорити на другачији начин, између осталог рекла:
“Наслеђе Светог Саве је немерљиво духовно благо српског народа, а књиге о светосављу подстичу размишљања о великим постигнућима човека у малом овоземаљском животу. Инспирисан таквим примером био је и Владика Николај Велимировић, чије речи и данас осветљавају Савин лик и дело. Одважићу се да кажем да и после седам и по векова, Свети Сава живи у сваком од нас. Лепота његове одлучности, смерности, понизности, стварања, човекољубља и христољубља, како појединачну, тако и националну, при сваком помену његовог имена.”
Благословом Његовог Преосвештенства владике Исихија, беседник на Светосавској духовној академији у Лајковцу био је јереј др Душан Ђаковић, свештенослужитељ у Манастиру Ћелије код Ваљева, први доктор наука обновљене Ваљевске епархије.
Као поруку надахнуте беседе јереја Ђаковића у Лајковцу издвајамо:
“Бити данас духовно дете Светога Саве нарочита је почаст и достојанство, немерљива вредност и дар којим нас је Свети Сава, кроз Господа Исуса Христа – јединог истинитог цара и свештеника у овоме свету учинио „царским свештенством“, „народом изабраним“ и „светим родом“. Зато, бити дете Светога Саве, на првом месту значи: бити дете натприродно рођеног Богодетета у пећини Витлејема. Тамо, дакле, у витлејемским јаслама откривена је једном за свагда тајна сваког детета, а тиме, и тајна лика Светога Саве који је своје натприродно и поновно рођење и сам доживео у јаслама Свете Горе – по испосницама, пећинама и гудурама земаљским. Најпре се, дакле, он сам поново родио, да би као плодовита маслина рађао „најсветија своја чада“.
Бити дете Светога Саве значи бити грађанин света „изнад овога света“, становник „светиње над светињама“, настањен изнад неба и земље, изнад свих видљивих и невидљивих галаксија, откривених и још увек неоткривених светова.
Бити дете Светога Саве још значи: и у овом свету за живота бити наследник источно-римског грађанства, јелинске културе и врхунског стваралаштва, цивилизованог система и организације друштва утемељеног на законима и загарантованим људским правима, на слободи и правди, на свим вредностима достојним човека, на испруженој руци милосрђа која „милује и позајмљује“.
Бити дете Светога Саве значи бити дете књиге и заната, музике, сликарства, градитељства, вредних руку које стичу иметак и мудро умножавају богатство стечено знојем и поштењем.”
Списак досадашњих беседника на Светосавској академији у Лајковцу је импозантан, а све их је с посебним пијететом поменуо Дарен Миливојевић: бивши декан Богословског факултета у Београду, почивши проф. др Радован Биговић, бивши игуман манастира Рибница, отац Никодим, прота и некадашњи намесник тамнавски, отац Митар Миловановић, часници Матице српске, проф. др Славко Гордић, академик Миро Вуксановић и др Марко Недић, епископ аустралијско-новозеландског г. Силуан, епископ Доситеј Хиландарац, игуманија манастира Грабовац, мати Ирина, доктор теологије Бојан Грујичић, проф. др Радомир Поповић, почивши Књижевник Радован Бели Марковић, који је 2018. године одликован орденом Светог владике Николаја, протонамесници Александар Вучај, Дарко Ђурђевић, Бранко Чолић и свештеник Мија Бојиновић.
Модератор Дарен Миливојевић је програм завршио подсећањем на речи почившег патријарха Павла: „Нико нас пре рођења није питао хоћемо ли се родити у овом или оном народу, од ових или оних родитеља, у овом или оном духовном амбијенту. Ми за све то нити имамо заслуге, нити кривице. Но, да ли ћемо живети и поступати као људи, то верујте, зависи од нас. То и јесте једино што нам даје цену у очима свих људи добре воље. Будимо, дакле, увек и свуда људи, да нас као људе – призна за своје Бог, а препознају преци и упознају савременици.”
Програм Светосавске академије у Градској кући, поред наступа хора са богатим репертоаром песама владике Николаја, употпуниле су својим пригодним и брижљиво одабраним рецитацијама лајковачки основци и средњошколци, па су присутни имали прилику да чују Јелену Јовановић, Марка Живановића, Терезу Гаубац, Михаила Алексића и Анастасију Стојановић.
Светосавска академија је одржана уз присуство представника локалне самоуправе, школа, свештенства, културног, јавног и друштвеног живота и грађана Лајковца.
