Библиотека „Радован Бели Марковић“ у Завичајном конаку организује промоцију књиге др Милана Обрадовића из Лајковца „Пречник страним речима и изразима“. Књига ће бити представљена у четвртак 12. децембра од 18 сати. Осим аутора, говориће др Ружица Левушкина из Института за српски језик САНУ и Дарен Миливојевић из Библиотеке РБМ, који ће уједно бити модератор промоције.

Књига је објављена ове године у издању „Прометеја“ из Новог Сада. На 67. Међународном сајму књига у Београду „Прометеј“ је за ово дело добио награду Издавачки подухват године у категорији „Популарна лингвистика“.

„Пречник страним речима и изразима“ је несвакидашња књига др Милана Обрадовића, професора физике лајковачке Средње школе ,,17. септембар”. То је „чин језичке борбе да се српски језик сачува од навале туђица, које несвесни здушно прихватамо, предајући забораву језик и традицију који неповратно нестају“, каже се у најави лајковачке библиотеке.

Узваничном приказу ИК „Прометеј“ аутор је о свом делу написао: „Ово није речник у правом смислу речи, са означеним родом именице, обликом глагола и слично, већ Пречник који се испрепречује употреби страних речи и Пречник чији је циљ да се сагледа колики је то пречник српског језичког круга, посусталог пред можда његов сами крај. А да ли је заиста крај, то зависи од нас. Сврха Пречника је да нас одучи од првих речи (туђица) и доведе до познања и знања само других, иза цртица исписаних српских или срболиких речи. Уколико би читалац радије хтео да упозна туђице, упутио бих га на речник латинског, енглеског, француског или неког другог страног језика. То је поступак учења страних речи или проширивање њиховог знања, које са Пречником готово да нема везе, осим што, уколико се добро не изуче, њихов поклоник почиње да њима соли свој језик, а то је велико зло. Сврха овог једносмерног Пречника је да нас води једним смером, у познавање свога језика и у вештину борбе против нападних насртаја туђица, због нашег (не)свесног усвајања, нарочито енглеских речи у протеклих тридесетак година, управо као што је то био случај са немачким језиком пре стотинак година када су сви учени слојеви друштва користили немачки језик као нешто „узвишено“, или као што је, слично, француски био у царској Русији, у високом друштву, књигама…, док му се Пушкин није супротставио пишући своја дела на чистом руском језику.

Милан Обрадовић је изузетно интересантна личност. Рођен је 1982. године у Инђији, где завршава основну школу и гимназију. Уписује Електротехнички и Биолошки факултет у Београду. Завршава први, на Одсеку за медицинску и нуклеарну технику, a потом одлази у Белгију да живи и ради као истраживач на КУ Лувен, где постаје доктор експерименталне физике, одбранивши дисертацију из области узајамног дејства светлости и материје. Поред просветног рада са студентима и ученицима у иностранству и Србији, радио је и у Институту за физику у Београду, као и у Међународној иберијској  лабораторији за нанотехнологију у Браги (Португалија), где је истраживао и најсавременијим поступцима израђивао сензоре покрета у простору. Иза себе има објављене научне радове у међународним часописима из области физике, сензора и нових технологија, као и мноштво одржаних предавања.

Са повратком из иностранства у Србију, у медијима и кроз предавања, говори о породици, деци и белој куги, повратку на село, о језику, као и о погубном утицају најновијих  технологија.

Музику и језик осећа као своје и сматра их својеврсном математиком. Свира неколико инструмената и певао је у неколико хорова световне и духовне музике у земљи и иностранству. Савладао је у већој или мањој мери десетак језика. Од најраније младости воли да пише. Објавио је путописну поему „Међу Моравама пут“ (2019), насталу као унутрашњи родитељски одговор на једно од својих далеких путовања бициклом са својом децом.

Путовао је и обилазио свет, а сада, као отац осморо деце, проводећи време са породицом воли мир који им поклањају биљке и животиње гора и побрђа ваљевског краја са којих се пружа предиван поглед, што му све пружа могућност за нова и нова истраживања. Наставник је у средњој школи у Лајковцу.