Поводом 110 година од чувене Колубарске битке ПСД „Ћира“, уз подршку Планинарског савеза Србије, у суботу 30. новембра организује традиционалну савезну планинарску акцију „Стазама Колубарске битке“. Пуну подршку манифестацији даће и овога пута Туристичка организација општине Лајковац, Културни центар “Хаџи Рувим”, Библиотека “Радован Бели Марковић”, бројне установе и предузећа, као и локална самоуправа и манастир Светог Георгија у Ћелијама.
Акција је у календару активности Планинарског савеза Србије за 2024.годину. У акцији ће учествовати бројни планинари из ширег региона, љубитељи природе, они који негују здрав начин живота, као и поштоваоци културно-историјског наслеђа.
– Стаза је дуга 12 километара, кружна и није кондиционо ни технички захтевна. Почетак и циљ је на игралишту ФК „Димитрије Туцовић“ у селу Ћелије. Полазак је у 9.30 часова, пре чега је неопходна пријава организатору у штабу акције. Да бисте учествовали не морате бити чланови неког планинарског друштва, довољно је да имате мало кондиције и пре свега жеље да одате почаст јунацима Колубарске битке. Учесници шетње посетиће археолошко налазиште Анине, споменик на брду Човка на 272 метра нмв, који је подигло наше планинарско друштво, манастир Св.Георгија где ће бити одржан парастос, споменик Димитрију Туцовићу, извор Врелине…Планирани завршетак акције је око 15 часова, уз доделу захвалница – каже у име организатора Владан Јаковљевић.
Биће одржан парастос учесницима Колубарске битке, а потом у порти манастира Св. Георгија у Ћелијама у 13.30 часова биће приређен уметничко – сценски програм поводом 110 година од Колубарске битке, у оквиру кога ће наступити глумица Биљана Ђуровић и Милица Марковић, студенткиња етномузикологије, са Факултета музичке уметности у Београду, која ће поред химне извести традиционалне песме.
ПРОГРАМ АКЦИЈЕ СТАЗАМА КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ: (СЛИКЕ)
Туристичка организација општине Лајковац има континуирано одличну сарадњу са ПСД Ћира и редован је учесник и суорганизатор свих акција и манифестација које доприносе промоцији локалне туристичке понуде и свих видова туризма, од културно- историјског, преко археолошког до спортског туризма.
У сусрет већ традиционалној манифестацији “Стазама Колубарске битке”, директора Туристичке организације општине Лајковац Душица Јовичић истиче:
“Са туристицког аспекта манифестација “Стазама Колубарске битке” заправо је значајна култутно-историјска рута на територији наше општине која има за циљ да повеже локалитете који су имали значајну улогу у Првом светском рату, када се на овим просторима водила знаменита Колубарска битка. Највеће борбе вођене су на локалитету Враче брдо, док су посмртни остаци учесника битке свих страна сахрањени у заједничкој спомен-костурниц) манастира у Ћелијама, што је својеврсни куриозитет.
Ова културно-историјска рута је релативно нов туристицки производ, који настоји да туристима исприча причу о успону и паду Колубарске битке и представи историјско подручје на коме је стварана славна историја Србије. Атрактивна је дестинација за дневне пешачке туре. Поред тога што има сврху истраживања и уживања у природним лепотама, ова пешацка тура све је популарнији вид рекреације која пружа и емоционално опуштање.”
Свака године, од 2014-те, последње суботе у новембру, Планинарско друштво Ћира Лајковац организује републичку планинарску акцију под називом “Стазама Колубарске битке”, коју посети више стотина планинара из Србије, Републике Српске и са Косова, а која има за циљ одавање поћасти јунацима Колубарске битке и очување сећање на наше претке.
Овако конципирана акција “Стазама Колубарске битке” свакако битно доприноси промоцији Лајковца и туристичке понуде овог краја.”
Колубарска битка је најзначајнија битка између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Вођена је у новембру и децембру 1914. године на фронту од преко 200 км на простору долине реке Колубаре, обронцима планине Сувобор и обронцима планине Маљен, тако да је терен Колубарске битке био превасходно брдовит. Окончана је успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије. Битка је у својим фазама била рововског типа. После победе српске војске у Колубарској бици на српском фронту до почетка јесени 1915. завладало је затишје.
Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен пример да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз. Тактика прегруписавања само И армије и концентрисаног удара на ВИ армију (која је била развучена на широком фронту) коју је извео Живојин Мишић данас се изучава на војним школама широм света.
Колубарска битка је значајна и по томе што обе војске у операцијама нису имале стратегијске резерве, којима би могле да ојачају своје линије тамо где је то неопходно, већ су то постизале пребацивањем снага са једног на други део фронта.
Поред спомен цркве у Ћелијама код Лајковца у којој је костурница војника погинулих у Колубарској бици, у Лазаревцу је подигнута спомен црква у којој су похрањене кости српских и аустроугарских војника.
“Колубара тече и памти…”