У Заједници српских клубова у Бечу одржана је манифестација “Вече Милутина Ранковића са пријатељима”, у организацији Интеграционог и културног удружења ФОКУС.
О лику, делу и стваралаштву вајара, директора лајковачког Културног центра “Хаџи Рувим ” , члану Матице српске у Новом Саду и једног од оснивача и директора Српско академског друштва Византија из Београда , говориле су Андреа Сокић- историчар уметности и ликовни критичар и књижевница и преводилац из Холандије Гордана Срећковиц.
“Полазна тачка за стваралаштво Милутина Ранковића јесте национална културна баштина, коју он користи као потку за настајање новог уметничког дела. Кроз различите облике изражаја, вајарство, иконопис, иконорезбарство, поезију, доноси врлине искрености, честитости, доброте и љубави”, истакла је Андреа Сокић, додајући да “уметник оставља свој лични печат и аутентичност”.
Представљена је и књига Милутина Ранковића “Здравице у калиграфији. О књизи је говорила калиграфкиња Данка Ивановић из Београда, истичући да су здравице писане уставним писмом, брзописом, гушчијим пером, тешком и калиграфским пером.
У музичком делу програма наступили су ученици музичке школе Моше Шишића, Давид и Анђело .
Уручена су и признања Српско академског друштва Византија за изузетан допринос у култури и уметности и то: Оливери Миљаковиц – примадони Бечке опере, пр.др. Wолфгангу Рохрбацху, Интеграционом и културном удружењу Фокус, Гордани Срећковић и Весни (Јовановиц) Клингер.
Удружење Фокус је уручило плакету господину Милутину Ранковићу поводом 40 година стваралачког рада и доприноса у култури и уметности.
Уметничка дела Милутина Ранковића су излагана у галеријама широм света а ових дана се очекује и откривање бисте Аве Јустину на Павлену.
Уметник широког спектра и разноликости читајући Здравице у једном тренутку је засвирао виолину и оставио публику без даха. У име удружења ФОКУС Наташа Пајковиц и Весна Wалисцх су уручиле захвалнице гостима.
Милутиновој вечери у Бечу присуствовали су и историчар Арсеније Сегединац, Хелена Дамњановић и бројни песници и новинари који живе у Бечу. Књигу Здравица писало је пет калиграфа, а издавач је удружење Арс Нова Ваљево.
“Девет сати сам чекао на мађарској царини, целу ноћ нисам спавао, одмах сам дошао на место догађаја, није имало времена за паузу, али ми није жао када видим да ни поплава у Аустрији није спречила бројне песнике, историчаре, наше људе који тамо живе да дођу да чују моје приче и здравице, то је мој живот и другачије не знам да га живим”, рекао је по повратку из Беча у Лајковац видно задовољан Милутин Ранковић.
