Лајковац у пројекту ”Мрежа Зелене економије”

Председник општине Лајковац Живорад Бојичић боравио је ове недеље у немачком граду Мајнцу, заједно са још девет представника градова и општина из Србије: Апатин, Ивањица, Књажевац, Коцељева, Лазаревац, Осечина, Рума, Стара Пазова и Чачак. Председник Бојичић је присуствовао пријему у Министарству за економске послове, заштиту климе, енергије и регионалног планирања код министарке Евелин Лемке, где је потписан Меморандум о сарадњи и формирању ”Мреже Зелене економије” у циљу успостављања и примене мастер плана зелене економије.

Осим представника општина и градова из Србије, потписници меморандума су и проф.др. Владан Здравковић у име Института за зелену економију Србије и проф.др. Петер Хек у име Института за примењено управљање материјалним токовима (IfaS).

Основна идеја пројекта је успостављање јавно-приватних партнерстава кроз оснивање регионалне комуналне зелене економије. Општине у Србији ће поставити регионалне комуналне услуге зелене економије са приватним компанијама, имплементирајући пројекте у областима обновљиве енергије, енергетске ефикасности и заштите животне средине. Адекватним коришћењем природних потенцијала општине ће дати импулс предузетничком развоју и запошљавању.

Активним учешћем у пројекту општина Лајковац очекује да стекне нове компаративне предности на путу одрживог развоја. Улажући знање, вољу и друштвену одговорност, општина Лајковац очекује корист у виду смањења енергетских трошкова, развоја руралних насеља, едукације и стипендирања младих, каже председник Бојичић и наставља:

– У питању је значајан пројекат за општину Лајковац и остале потписнице меморандума о формирању мреже комуналне зелене економије. Идеја је потекла пре годину дана од проф. др Владана Здравковића, у то време државног секретара у Министарству енергетике и рударства, заједно са министарком Владе Немачке Евелин Лемке. Ради се о пројектима из области заштите животне средине, енергетске ефикасности, обновљивих извора енергије. У упитницима које смо последњих годину дана достваљали немачкој влади, ресорном министарству, њиховом институту и водећем човеку Мреже зелене економије у Србији проф. др Владану Здравковићу, показало се да имамо потребне стратешке документе: одрживог развоја, ЛЕАП и друге, тако да испуњавамо услове да применимо један од тих пројеката. На мени је да у наредних 15 дана са сарадницима изаберем један водећи пројекат, који ће се сигурно финансирати, и један алтернативни. Војвођанске општине се везују за ветропаркове, а ми за соларне панеле и за енергане на биомасу, која се налази у нашој Стратегији одрживог развоја. Имамо предуслове, партнери су направили испитивања и анализе, они знају да у близини постоји фарма бројлера вараждинске „Виндије“, а живински отпад је изузетно добар супстрат за енергану, тако бисмо направили уштеду енергије. Упослили бисмо нашу радну снагу, наше кооперанте, биомасу бисмо производили у сарадњи са пољопривредницима, преузели бисмо њихову производњу стајњака, а после ферментације и производње енергије вратили би им прерађени супстрат за ђубрење њива. Обишли смо велике компаније у региону Мајне, које раде ферментацију комплетног кућног отпада, органског и неорганског, стајњак, биомасу, обишли смо и ветропаркове – изјавио је Живорад Бојичић на конференцији за новинаре одржаној у петак у Градској кући.

Пројекат се реализује у четири фазе, а с обзиром на озбиљност и значај посла предвиђено је да општине могу одустати у прве две фазе пројекта. У првој фази општине немају никакве консеквенце ако се повуку. У другој фази се улажу озбиљнија средства и одустајање није коректно према донаторима, који већ улажу знатне ресурсе и тиме бисмо нарушили сопствени углед. У трећој фази, која подразумева стварање пословног инкубатора, Општина се уговором обавезује да помаже инкубатор на одређени временски период, пре свега да обезбеди стручњаке из својих општина: дипломиране инжењере електротехнике, ФОН-а и других техничких факултета. Ако инкубатор заживи, они ће добити стипендије за мастер студије у Немачкој, најмање њих троје. Функционисање инкубатора не изискује значајна средства, кроз његов рад донатори ће видети озбиљност и посвећеност општине, а млади људи који буду учествовали у инкубатору, као и компаније које их помажу, биће сигурни да пројекат неће пропасти после пар месеци. У четвртој фази, када се нађу инвеститори, Општина потписује уговор са њима и креће инсталирање опреме и почетак рада објекта.

{gallery}2013_11_10{/gallery}