Новинарка и књижевница Ана Радмиловић, кћерка легендарног глумца Зорана Радмиловића, преминула је прекјуче у 43. години. Пре три године, баш у фебруару 2014, заједно са глумицом Миленом Дравићом отворила је спомен-плочу свом оцу у Непричави, поводом тридесет година од почетка снимања култне серије „Приче из Непричаве“. Плочу са Ликом Зорана Радмиловића поставила је општина Лајковац, а организатор догађаја био је Културни центар „Хаџи Рувим“. У лајковцу је гостовала и када је у великој сали Градске куће представила своју књигу „Кад је свет имао бркове“, у којој је сачувала успомене на оца. Била је увек драг гост Лајковца.

Ана Радмиловић (1974) завршила је Дванаесту београдску гимназију, студирала глуму у Новом Саду, дипломирала на улогама слуге Степана (Женидба и удадба) и Ане од Клева (Хенри и његових осам жена), али се није посветила глуми него новинарству и писању. Годинама је била запажени извештач о догађајима са Косова. Објавила је књиге „Залажем се за лаж“ (2009, приређивач текстова свог оца Зорана Радмиловића), „Кад је свет имао бркове“ (2011), такође посвећене Зорану и псеудодокументаристички роман „Тезге, пумпе, у брдима манастири“ (2012). Писала за многе листове и иза себе има преко две хиљаде текстова, извештаја, интервјуа и колумни. 
А 19. фебруара 2014. године, паралелно са завршетком репризирања култне дечје серије „Приче из Непричаве“ на првом програму Радиотелевизије Србије, пригодном свечаношћу у дворишту ОШ “Миле Дубљевић” у Непричави обележено је тридесет година од почетка снимања култне серије уз коју су одрасле многе генерације. Спомен-плочу са ликом легендарног глумца који је маестрално одиграо виспреног српског сељака, натписима „за све времена“ и „Приче из Непричаве“ откриле су чувена Учитељица из серије Милена Дравић и кћерка легендарног глумца Ана Радмиловић. Захваљујући се на обележју који су њеном покојном оцу даровали Лајковчани, видно узбуђена Ана Радмиловић тада је рекла : 
– Када је серија снимана имала сам 8-9 година, али се живо сећам како је тата стално причао о томе и како је кући долазио обучен као лик којег је глумио – сељак са шеширићем, у карираној кошуљи, плавим радничким панталонама и кондурама на ногама – казала је Радмиловићева кћерка. 
Спомен-плоча од бакра рад је вајара Мишела Вукановића из Београда, а њену израду у ливници Зорана Кузмановића у Смедереву финансирала је Општина Лајковац. Тадашњи председник Општине Живорад Бојичић рекао је да је Зоран Радмиловић особине свих Непричаваца сажео у лик отреситог сељака.

Присутнима, међу којима су била и деца из Непричаве која су учествовала у серији (сада одрасли људи), обратили су се и песник Добрица Ерић чијим стиховима је почињала свака епизода, сценариста серије Владимир Андрић, главни и одговорни уредник Дечјег програма РТС-а Миодраг Зупанц и  лајковачки књижевник Радован Бели Марковић, иницијатор постављања обележја Зорану Радмиловићу. Оригиналне мисли и Зоранове цитате интерпретирао је првак Шабачког позоришта Иван Томашевић.